Nedavna studija bacila je svetlo na to kako upotreba kanabisa visoke potencije može promeniti biološke procese u telu i povećati rizik od psihoze kod određenih korisnika. Objavljena u prestižnom časopisu Molekularna psihijatrija, studija je otkrila da upotreba kanabisa visoke snage ostavlja jasan trag na DNK kroz proces poznat kao DNK metilacija. Ovaj hemijski proces reguliše aktivnost gena, uključujući i to kako se geni uključuju i isključuju, bez promene osnovne strukture DNK.
Istraživači su otkrili da su ove DNK promene drugačije kod osoba koje su doživele prvu epizodu psihoze u poređenju sa korisnicima kanabisa koji nikada nisu iskusili takve mentalne poremećaje. Ovo otkriće sugeriše da proučavanje ovih promena može pomoći u identifikaciji onih koji su najviše podložni razvoju psihoze usled upotrebe kanabisa.
U studiji je učestvovalo 239 ljudi koji su doživeli prvu epizodu psihoze, kao i 443 zdrava dobrovoljca koji su činili kontrolnu grupu. Učesnici su bili uzrasta od 16 do 72 godine, a većina njih je koristila kanabis redovno, posebno one vrste sa visokim nivoima THC-a, glavnog psihoaktivnog sastojka u kanabisu. Analiza je pokazala da je upotreba kanabisa sa visokim sadržajem THC-a, definisanog kao više od 10%, pet puta povećala verovatnoću razvoja psihotičnog poremećaja, uključujući halucinacije, paranoju i zablude.
Jedan od ključnih ciljeva studije bio je da se istraži kako redovna upotreba kanabisa različite snage može uticati na DNK i izazvati epigenetske promene. Istraživači su koristili podatke iz dve velike studije – studije genetike i psihoze u južnom Londonu i EU-GEI studije, koje su uključivale podatke iz više evropskih zemalja i Brazila. Studija je pokazala da su promene u DNK metilaciji najizraženije kod onih koji su redovno koristili kanabis visoke potencije, naročito u genima povezanima sa funkcijama imunog sistema i energetskim procesima u organizmu.
Za one koji su doživeli psihozu, DNK promene su se značajno razlikovale, što ukazuje na to da određeni korisnici mogu biti posebno podložni psihozi zbog genetskih predispozicija i načina na koji kanabis utiče na njihove gene. Ove epigenetske promene, koje se odnose na interakciju između genetskih faktora i spoljašnjih uticaja kao što su upotreba droga, ključne su za razumevanje bioloških mehanizama koji dovode do psihoze.
Važno je napomenuti da ove promene nisu bile posledica upotrebe duvana, što je često slučaj kod korisnika kanabisa, jer je poznato da duvan takođe menja DNK metilaciju. Ova razlika u DNK metilaciji povezana sa kanabisom može poslužiti kao biomarker za identifikaciju onih koji su najugroženiji od razvoja psihotičnih poremećaja.
Istraživači se nadaju da će ova otkrića pomoći u boljem razumevanju kako upotreba kanabisa utiče na biološke puteve koji vode ka psihozi, što bi moglo dovesti do razvijanja preciznijih preventivnih strategija i sigurnijih pristupa upotrebi kanabisa. Istraživanje epigenetskih promena može igrati ključnu ulogu u razvoju biomarkera koji će omogućiti rano otkrivanje korisnika pod rizikom, a time i smanjenje slučajeva psihoze povezanih sa upotrebom kanabisa visoke snage.
Naučnici iz ove studije takođe naglašavaju da je, iako je kanabis jedna od najkorišćenijih droga u svetu, neophodno nastaviti sa istraživanjem kako bi se bolje razumeli svi rizici, naročito kod mladih ljudi koji sve češće koriste jače varijante ove supstance. Sa porastom koncentracije THC-a u legalnim proizvodima, poput onih u Koloradu, gde kanabis može imati čak 90% THC-a, pitanje sigurnosti upotrebe postaje sve važnije za javno zdravlje.
