Viši makroekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović rekao je danas da ova institucija predviđa u 2024. godini rast BDP u Srbiji po međugodišnjoj stopi od 3,8 odsto, što je više od prethodno projektovanih 3,5 odsto, a posle petnaestomesečnog pada, značajno je povećan u junu ove godine i javni dug – na 52,6 odsto BDP.
Rast BDP predviđa se zahvaljujući dobrim rezultatima sektora građevinarstva i usluga u prvoj polovini godine, rekao je Lazar Šestović na predstavljanju redovnog ekonomskog izveštaja Svetske banke (SB) za Zapadni Balkan, koji sadrži analize ekonomske i socijalne situacije i izglede za ekonomski rast.
Svetska banka očekuje da će ekonomija Srbije ostvariti rast po stopi od oko četiri odsto na srednji rok, i to prvenstveno zahvaljujući potrošnji, ali delom i investicijama, rekao je Šestović.
„Svetska banka predviđa i da će inflacija postepeno opadati i ostati u okviru raspona koji cilja Narodna banka Srbije (NBS), odnosno procene su da će biti ispod četiri odsto“, dodao je Šestović.
On je objasnio da SB trenutno predviđa viši nivo fiskalnog deficita nego ranije, pošto je država odlučila da faktički obustavi primenu fiskalnih pravila do 2029. godine u kontekstu obimne planirane javne potrošnje radi izgradnje infrastrukture.
Šestović je dodao i da će nastavak privrednog rasta doprineti izlasku sve većeg broja građana Srbije iz siromaštva.
Prema procenama SB, preostali siromašni građani sve više su koncentrisani u kategorijama penzionera, dugoročno nezaposlenih i onih koji su u potpunosti izvan radne snage, pa shodno tome, ciljana socijalna pomoć ili drugi neposredni kanali postaće neophodni za nastavak smanjenja stope siromaštva.
Šestović je naveo i da se ozbiljna suša koja je ovog leta pogodila Srbiju značajno negativno odrazila na poljoprivredu, što može dovesti do snižavanja projektovanog BDP za 2024.
Prema njegovim rečima, investicije su bile glavni pokretač rasta u prvoj polovini 2024, dok je neto izvoz ostvario negativan doprinos.
„Potrošnja je počela da se oporavlja zbog neprekidnog povećanja prihoda kao i stabilnog silaznog trenda inflacije. Kako bi se smanjila izrazita varijabilnost rezultata u poljoprivredi i sa njom povezanoj prehrambenoj industriji, Srbija mora da usvoji javne politike i investicione mere za ublažavanje negativnog uticaja sve ozbiljnijih klimatskih šokova i podstakne učešće privatnog sektora u sprovođenju tih mera“, dodao je Šestović.
Šestović je predočio i da se na srednji rok, prema osnovnom scenariju, očekuje rast privrede Srbije po stopi od oko četiri odsto, a naglasio je da su, uz ograničen prostor za buduće pakete podsticajnih mera, potrebne i strukturne reforme kako bi se ubrzao rast u kojem će vodeću ulogu igrati privatni sektor.
Rast BDP u prvom i drugom tromesečju 2024. posledica oporavka potrošnje privatnog sektora i investicija, rekao je Šestović, ukazujući da je, s druge strane, neto izvoz ostvario negativan doprinos rastu usled neočekivano niskog povećanja izvoza zbog slabije eksterne tražnje, dok je uvoz ostao na visokom nivou što se delom može objasniti povećanim investicijama.
Prema navodima Svetske banke, ekonomski rast zemalja Zapadnog Balkana – Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije i Kosova, dostići će 3,7 odsto u 2025, prvenstveno usled povećanja potrošnje i investicija, podstaknutih rastom kupovne moći.
