Klimatske promene, zajedno sa brzom urbanizacijom i krčenjem šuma, turbo-poplave u Nepalu u kojima je prošlog meseca poginulo više od 240 ljudi, saopštili su naučnici u četvrtak.
Nepal je krajem septembra pretrpeo najgore poplave u poslednjih nekoliko decenija nakon što su žestoke monsunske kiše nabujale reke, preplavivši čitava naselja u glavnom gradu Katmanduu i drugim oblastima.
Vorld Veather Attribution (VVA), mreža naučnika koji procenjuju ulogu klimatskih promena izazvanih čovekom u ekstremnim vremenskim događajima, rekla je da je veza između intenzivnih padavina i zagrevanja planete jasna.
„Da atmosfera nije bila preopterećena emisijama fosilnih goriva, ove poplave bi bile manje intenzivne, manje destruktivne i manje smrtonosne“, rekla je istraživač Marijam Zakarija sa Imperijal koledža u Londonu.
Njihova analiza je otkrila da je nemilosrdna kiša, koja je padala na zasićeno tlo u kasnom monsunu, otežana za najmanje 10 posto i 70 posto vjerovatnija klimatskim promjenama.
Oni su upozorili da će takvi „eksplozivni“ naleti kiše „postati još jači, rizikujući još razornije poplave“ ako svet ne prestane da sagoreva fosilna goriva.
Kiša od 26. septembra izazvala je poplave i klizišta u kojima je poginulo 246 ljudi, a 18 se nestalo, saopštila je nepalska vlada.
VVA, koji koristi modeliranje za upoređivanje vremenskih obrazaca u našem svetu i onih bez klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, rekao je da postoji visok nivo neizvesnosti u rezultatima zbog složene dinamike kiše u malom, planinskom regionu pogođenom.
Međutim, rezultati su bili u skladu sa rastućim naučnim dokazima o velikim ekstremnim kišama u klimi koja se zagrijava, u kojoj atmosfera sadrži više vode.
Uloga klimatskih promena je takođe otežana drugim problemima koje je napravio čovek, rekli su oni, uključujući brzu urbanizaciju, sa skoro četvorostrukim povećanjem izgrađenih područja u Katmanduu od 1990. godine.
To je bilo u kombinaciji sa velikom krčom šuma koja je poremetila prirodni tok vode, a pokrivač drveća je posekao za više od četvrtine od 1989. godine.
Poplave su razbile hidroelektrane, odnele kuće i pokidale mostove. Bila je to posljednja katastrofalna poplava koja je pogodila himalajsku naciju ove godine.
„Klimatske promene više nisu daleka pretnja“, rekao je Rošan Dža, istraživač na Indijskom institutu za tehnologiju u Mumbaju.
„Sa svakim delićem stepena zagrevanja, atmosfera potencijalno može zadržati više vlage, što dovodi do mnogo jačih pljuskova i katastrofalnih poplava poput ovih.
Nepal je krenuo u gradnju džinovske brane u hidroelektranama, proizvodeći 99 odsto svoje energije, a proizvodnja se povećala četiri puta u poslednjih osam godina.
Potpisala je ugovore o izvozu viška električne energije u susednu Indiju koja zavisi od uglja.
Ranije ovog meseca, Svetska meteorološka organizacija UN saopštila je da su sve intenzivnije poplave i suše „signal uzbune“ o tome šta će doći, jer klimatske promene čine ciklus vode na planeti sve nepredvidivijim.
Šefica VMO-a Celeste Saulo nazvala je vodu „kanarincem u rudniku uglja klimatskih promena“.
