Klimatske promene imaju negativan uticaj na bezbednost hrane. Međunarodni istraživački tim predvođen Volframom Vekvertom sa Univerziteta u Beču sproveo je studiju kako bi istražio prirodne varijacije različitih genotipova slanutka i njihovu otpornost na stres od suše. Naučnici su uspeli da pokažu da je slanutak biljka mahunarki otporna na sušu sa visokim sadržajem proteina koja može da dopuni sisteme uzgoja zrna čak i u urbanim sredinama.
Studija je objavljena u Plant Biotechnology Journal.
Dugi periodi stresa od suše postali su realnost u Centralnoj Evropi zbog klimatskih promena i predstavljaju veliku pretnju produktivnosti biljaka, žetvi, a samim tim i bezbednosti hrane. Istovremeno, dolazi do opadanja korišćenja biljnog genetičkog diverziteta, a globalni sistem ishrane postaje sve ujednačeniji. Iako postoji oko 7.000 jestivih useva, dve trećine globalne proizvodnje hrane zasniva se na samo devet vrsta useva.
„Ova uska genetska baza može imati nekoliko negativnih posledica, kao što su povećana podložnost biljaka bolestima i štetočinama, smanjena otpornost na faktore kao što su suša i klimatske promene i povećana ekonomska krhkost“, objašnjava molekularni biolog Vekvert.
„Održavanje adekvatne biljne i genetske raznovrsnosti je ključno za poljoprivredu, koja se mora prilagoditi budućim promenljivim uslovima. Našom novom studijom napravili smo važan korak u ovom pravcu i na slanutak smo gledali kao na važnu hranu budućnosti.“
Slanutak trenutno nije jedna od gore navedenih biljaka na kojima se trenutno uglavnom zasniva globalna ishrana. Veckverth-ov međunarodni istraživački tim je istraživao prirodne varijacije različitih genotipova slanutka i njihovu otpornost na stres od suše i postigao obećavajuće rezultate.
Tim je uspeo da uzgaja mnogo različitih sorti slanutka pod stresom suše u poljskom eksperimentu u jednom regionu grada Beča, pokazujući da je slanutak odlična alternativna biljka mahunarki sa visokim sadržajem proteina koja može da dopuni sisteme uzgoja žitarica u urbanim sredinama.
„Različite sorte i divlje vrste pokazuju veoma različite mehanizme za suočavanje sa upornim stresom od suše. Ova prirodna genetska varijabilnost je posebno važna kako bi se izdržale klimatske promene i osigurao opstanak biljke“, kaže Vekvert.
„U našoj studiji koristili smo indeks osetljivosti na stres (SSI) da procenimo efekte stresa od suše na prinos. Ovo nam je omogućilo da identifikujemo genotipove koji najbolje i najgore rade u uslovima stresa. Naši nalazi su ključni za odabir genotipova za uzgoj slanutak otporan na sušu“, objašnjava Palak Čaturvedi sa Univerziteta u Beču, glavni autor studije. Tim je koristio veštačku inteligenciju, multivarijantnu statistiku i modeliranje da identifikuje markere i mehanizme za bolju otpornost na stres od suše.
„Sa svojim visokim sadržajem proteina i otpornošću na sušu, mahunarke kao što je slanutak su hrana budućnosti. Još jedna prednost je što veći udeo mahunarki u poljoprivrednim sistemima jedne zemlje poboljšava ukupnu efikasnost korišćenja azota — ovo takođe čini poljoprivredu održivijom “, kaže Veckverth.
