Visoki humanitarni zvaničnik Ujedinjenih nacija optužio je u sredu Izrael da blokira isporuku očajnički potrebne pomoći Gazi, a američki ambasador je zahtevao da njena vlada pojača napore u rešavanju „nepodnošljive i katastrofalne humanitarne krize na palestinskoj teritoriji“.
Vršilac dužnosti šefa humanitarne službe Džojs Msuja i američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild pojačale su pritisak na Izrael na hitnom sastanku Saveta bezbednosti UN povodom eskalacije humanitarne vanredne situacije, posebno u severnoj Gazi.
Sastanak saveta, koji je sazvao Alžir, arapski predstavnik u savetu, usledio je nakon upozorenja SAD Izraelu da dramatično pojača napore pomoći ili rizikuje da izgubi sredstva za oružje od svog glavnog dobavljača. Bajdenova administracija dala je Izraelu 30 dana da preduzme niz akcija, uključujući slanje 350 kamiona sa hranom i drugom pomoći u Gazu svakog dana.
Ambasador Izraela u UN-u Deni Danon insistirao je da humanitarni napori njegove zemlje ostanu „sveobuhvatni kao i uvek“ i kritikovao je savet zbog fokusiranja na humanitarnu situaciju u Gazi, dok su izraelski civili „svakodnevno na meti onih koji traže naše uništenje“.
On je rekao da je Izrael isporučio više od milion tona pomoći, uključujući 700.000 tona hrane, Gazi otkako je pokrenuo svoju vojnu operaciju nakon iznenadnog napada Hamasa u južnom Izraelu 7. oktobra 2023. godine.
Danon je optužio međunarodnu zajednicu da je propustila pravi problem – za koji je rekao da je Hamasova otmica pošiljki pomoći dok palestinci pate.
„Ovo čini neverovatno teškim da se obezbedi da pomoć stigne do svojih namenjenih primalaca“, rekao je on. Ali Izrael ostaje posvećen radu sa svojim partnerima na isporuci pomoći, „čak i pod ovim opasnim i moralno za osudu uslovima“.
Msuja, najviši zvaničnik UN za pomoć, oslikao je sumornu sliku, rekavši vijeću da jedva da je ostalo hrane u sjevernoj Gazi gdje je u toku izraelska ofanziva. Nijedna hrana nije ulazila na sever od 2. do 15. oktobra „kada je bilo dozvoljeno curenje“, rekla je ona, i „većina pekara će biti primorana da se ponovo zatvori u narednih nekoliko dana bez dodatnog goriva“.
Širom Gaze, rekao je Msuja, manje od jedne trećine od 286 humanitarnih misija koordinisanih sa izraelskim vlastima u prve dve nedelje oktobra „omogućeno je bez većih incidenata ili odlaganja“.
Nivo patnje u Gazi se pogoršava svakim danom, rekla je ona, kako izraelske bombe nastavljaju da padaju, žestoke borbe se nastavljaju, a „zalihe neophodne za opstanak ljudi i humanitarna pomoć su blokirane na svakom koraku“.
Rijad Mansur, palestinski ambasador u Ujedinjenim nacijama, optužio je Izrael za opsadu, bombardovanje i izgladnjivanje 400.000 Palestinaca u severnoj Gazi kao deo svog sveopšteg rata protiv palestinskog naroda.
„Ovo su zločini“, rekao je on. „Ovo je genocid. Moraju biti zaustavljeni – i moraju biti zaustavljeni sada.“
Tomas-Grinfild, američka ambasadorka, ukazala je na neke nove izraelske obaveze od upozorenja SAD i dva tuceta kamiona koji su ušli u severnu Gazu po prvi put u nekoliko nedelja.
Ali ona je rekla da je napredak Izraela od prošle nedelje „nedovoljan“ i naglasila da mora da ispuni svoje obaveze, uključujući otvaranje više graničnih prelaza i ruta i preduzimanje koraka „kako bi pomogao u obezbeđivanju ruta isporuke protiv naoružanih bandi koje su uključene u nasilnu pljačku“.
„Politika gladovanja“ u severnoj Gazi bila bi užasna i neprihvatljiva i imala bi implikacije po međunarodnom pravu i američkom pravu“, upozorila je američka ambasadorka. „Vlada Izraela je rekla da to nije njihova politika, da hrana i druge osnovne zalihe neće biti prekinute, a mi ćemo gledati da vidimo da li se akcije Izraela na terenu poklapaju sa ovom obavezom.“
Na sastanku saveta, članovi su više puta pozivali na akciju najmoćnijeg tela Ujedinjenih nacija kako bi se okončao više od godinu dana rat u Gazi.
Ambasador Gvajane u UN Rodrigues Birkett požalio se da 47 sastanaka Savjeta bezbjednosti i četiri pravno obavezujuće rezolucije u protekloj godini, uključujući zahtjeve za prekid vatre, „nisu dale očekivane rezultate, a situacija u Gazi nastavlja da se pogoršava svakim danom. ”
„Ne smemo dozvoliti raskidanje moralne i pravne niti koja drži našu organizaciju na okupu“, rekla je ona. „Najosnovnije pitanje sa kojim se ovaj savet suočava jeste šta ćemo učiniti da zaustavimo ovu plimu?
Tomas-Grinfild je pozvala sve članove saveta da podrže UN dok rade sa Izraelom na ubrzanju isporuke pomoći. Ona je rekla da će fokus SAD u narednim mesecima biti „dovođenje humanitarne pomoći, izvlačenje talaca i okončanje sukoba“.
