U dugotrajnom istraživanju o fizičkoj aktivnosti, etablirana su uveravanja da redovno vežbanje donosi brojne fizičke i mentalne koristi. Međutim, pitanje o tome kakav uticaj imaju pojedinačni trenuci vežbanja na kognitivne funkcije postalo je predmet analize tima naučnika sa Univerziteta Kalifornija u Santa Barbari.
Njihova studija, pod nazivom „Sistematski pregled i Bajesova meta-analiza pružaju dokaze o uticaju akutne fizičke aktivnosti na kogniciju kod mladih odraslih“, nedavno je objavljena u časopisu Psihologija komunikacija. Ova analiza obuhvatila je širok spektar studija vežbanja od 1995. do 2023. godine, sa fokusom na osobe u dobi od 18 do 45 godina.
Profesor Bari Gisbreht, viši autor studije, ističe da su prethodna istraživanja pokazala da intervencije vežbanja, poput programa koji uključuju vežbanje tri puta nedeljno tokom nekoliko meseci ili godina, poboljšavaju kogniciju i mogu podsticati neurogenezu—proces stvaranja novih neurona u mozgu. Međutim, efekti pojedinačnih, akutnih napada vežbanja su bili nejasni.
Tim, predvođen Džordanom Geretom, doktorantom koji je nedavno završio studije, otkrio je da su energične aktivnosti, poput biciklizma i intervalnog treninga visokog intenziteta (HIIT), pokazale najkonzistentnije efekte u poboljšanju kognitivnih funkcija kao što su pažnja, izvršna funkcija, obrada informacija i pamćenje.
„Otkrili smo da su energične aktivnosti imale najveće efekte“, rekao je Gisbreht. „Efekti su bili najsnažniji kada je kognicija testirana nakon vežbanja, a ne tokom vežbanja. Takođe, vežbe kraće od 30 minuta imale su veći pozitivan uticaj u poređenju s onima koje su trajale duže.“
Još jedan važan nalaz studije je da energične vežbe značajno utiču na izvršno funkcionisanje, što je ključni domen kognitivne funkcije. „Iako je ukupan efekat jedne vežbe uglavnom bio mali, to može biti zbog različitih varijacija u eksperimentima i činjenice da se poboljšanja često mere kada fizička aktivnost nije povezana s kognitivnim zadatkom“, objasnio je Gisbreht.
Ovo otkriće pokreće zanimljivu hipotezu: korišćenje zadataka koji zahtevaju integraciju telesne aktivnosti i kognitivnih procesa moglo bi da dovede do većih koristi.
Gisbreht i njegov tim planiraju da testiraju ovu hipotezu kroz kombinaciju laboratorijskih zadataka i aktivnosti u stvarnom svetu, što bi moglo dodatno rasvetliti kako akute fizičke aktivnosti utiču na kognitivne sposobnosti i kako se mogu najbolje iskoristiti za poboljšanje mentalnog zdravlja.
Ova istraživanja pružaju važne uvide u ulogu fizičke aktivnosti u poboljšanju kognitivne funkcije i otvaraju vrata za dalja istraživanja u ovom dinamičnom polju.
