Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Virdžinije i njihovih saradnika iz EMBL-a u Nemačkoj napravili su iznenađujuće otkriće o načinu na koji kvasac korišćen za pravljenje piva može preživeti u uslovima oskudice hranljivih materija. Ova adaptacija, koja omogućava ćelijama kvasca da miruju tokom gladi, može pružiti ključ za razumevanje kako rak preživljava u sličnim uslovima.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Communications, otkriva mehanizam hibernacije ćelija kvasca pod stresom, što može biti od suštinskog značaja za razvoj novih strategija lečenja raka. Dr. Ahmad Jomaa, istraživač sa Odeljenja za molekularnu fiziologiju i biološku fiziku, ističe važnost razumevanja kako ćelije ulaze u stanje mirovanja kako bi izbegle smrt u uslovima stresa.
Vrsta kvasca S. pombe, koja se vekovima koristi u proizvodnji piva, takođe je izuzetno korisna za istraživanje zbog svoje sličnosti sa ljudskim ćelijama. Tim je otkrio da se mitohondrije, „baterije“ ćelija, tokom hibernacije prekrivaju deaktiviranim ribozomima, što bi moglo igrati ključnu ulogu u očuvanju ćelija pod stresom.
Koristeći napredne tehnike krio-elektronske mikroskopije, istraživači su uspeli da vizualizuju kako se ribozomi vezuju za mitohondrije. Ono što su otkrili bilo je da su ribozomi pričvršćeni „naopako“, što nikada ranije nije zabeleženo. Ova inovativna interakcija može otkriti tajne preživljavanja ćelija i načine na koje one ulaze i izlaze iz stanja mirovanja.
Ova saznanja su posebno značajna u kontekstu raka, jer ćelije raka često prolaze kroz stanje mirovanja kako bi preživele u uslovima nedostatka hranljivih materija. Razumevanje ovog procesa može pomoći u razvoju novih tretmana koji bi učinili ćelije raka podložnijim gladovanju, čime bi se poboljšali ishodi lečenja i smanjili rizici od recidiva.
Dr. Jomaa i njegov tim planiraju dalja istraživanja kako bi razjasnili mehanizme regulacije stanja mirovanja i povratka ćelija u aktivno stanje, koristeći kvasac kao model, pre nego što pređu na istraživanje ljudskih kancerogenih ćelija.
Naučnici se nadaju da će ovo istraživanje postaviti temelje za razvoj novih markera koji bi omogućili identifikaciju uspavanih ćelija raka, što je ključno za poboljšanje dijagnostike i terapije. Centar za rak Univerziteta Virdžinija, prepoznat kao jedan od 57 „sveobuhvatnih“ centara za rak od strane Nacionalnog instituta za rak, posvećen je istraživanju i razvoju inovativnih tretmana za rak.
