Nošenje kacige može sprečiti povrede mozga i smrt kod biciklista, ali mnogi ne nose kacige. Istraživanje predstavljeno na Evropskom kongresu hitne medicine sugeriše da je to uglavnom zbog pitanja pogodnosti i udobnosti.
Studija takođe sugeriše da bi više odraslih biciklista nosilo kacige ako bi bili ohrabreni i podstaknuti na to, na primer, ako bi im se obezbedila besplatna kaciga, obrazovanje i periodični podsetnici.
Istraživanje je predstavio dr Stiven Fridman, lekar hitne pomoći u Opštoj bolnici u Torontu i vanredni profesor na Univerzitetu u Torontu, Kanada. Rekao je: „Gradovi i gradovi moraju da stvore zaštićene rute i infrastrukturu kako bi se ljudi bezbedno kretali na biciklima. Međutim, sudari će se i dalje dešavati, a kacige su važne za sprečavanje povreda glave u vezi sa biciklizmom.“
„Kao lekar hitne pomoći, često viđam povređene odrasle bicikliste i mnogi od njih nisu nosili kacige u trenutku nesreće. Želeo sam da razumem zašto neki biciklisti ne nose kacige i da omogućim više biciklista da dosledno nose kacige. “
Dr Fridman je izvršio pregled ranijih istraživanja koja su razmatrala nezakonodavne mere kako bi više odraslih biciklista nateralo da nosi kacige. Iako su dokazi koje je pronašao bili ograničeni, oni sugerišu da će biciklisti verovatnije koristiti kacigu, uz pravo ohrabrenje.
Zatim je testirao skup podsticaja da vidi da li će ubediti više biciklista da nose kacige. U istraživanju je učestvovala grupa od 72 povređena biciklista, koji nisu nosili kacigu i koji su bili zbrinuti u Opštoj bolnici u Torontu. Njihove starosti su se kretale od 18 do 68 godina i postojao je ravnomeran podela žena i muškaraca.
Svi učesnici su upitani o njihovim biciklističkim navikama. Većina je rekla da planiraju da bicikliraju na dan kada su bili povređeni i da većinu dana bicikliraju van zimskih meseci. Međutim, većina je rekla da nikada ili retko nosi kacigu (76%), iako je vrlo malo njih mislilo da su kacige nepotrebne ili neefikasne, a oko polovine veruje da je biciklizam u Torontu opasan.
Biciklistkinje su bile marginalno češće prijavljivale da nose kacigu većinu vremena ili uvek kada voze bicikl na sopstvenom biciklu. Žene i muškarci su uglavnom navodili iste razloge zašto ne nose kacigu, a najčešći su bili da ne poseduju šlem, da je nezgodan ili da je neudoban.
Otprilike jedna trećina povređenih biciklista nasumično je dodeljena protokolu za promociju nošenja kaciga, dok su ostali randomizirani kao kontrole. Protokol je uključivao: objašnjenje vrednosti nošenja kacige koje je dao koordinator istraživanja studije, vaučer za dobijanje besplatnog šlema, zakazane podsetnike putem e-pošte sa kratkom anketom o upotrebi kacige, grupu na društvenim mrežama i mogućnost da uputite prijatelju za besplatnu kacigu posle godinu dana.
Svi učesnici su zamoljeni da popune upitnike u narednih 12 meseci da vide da li koriste biciklističke kacige ili ne.
Polovina onih koji su dobili vaučer za besplatnu biciklističku kacigu je iskoristila svoj vaučer. Iako mnogi učesnici više nisu odgovarali na upitnike nakon godinu dana, od onih koji jesu (17 od 72 osobe), 75% biciklista koji su dobili podsticaj reklo je da uvek nose kacige, u poređenju sa 22% kontrola.
Dr Fridman je rekao: „Ovo istraživanje nam pomaže da bolje razumemo ko su biciklisti koji završavaju u našem odeljenju za hitne slučajeve i zašto ne nose kacige, i omogućilo nam je da isprobamo novi protokol za promovisanje trajne upotrebe kaciga.
„Ljudi koje smo tretirali u ovoj studiji bili su biciklisti koji često putuju na posao koji planiraju putovanja, koji uglavnom ne smatraju vožnju biciklom u gradu sigurnim, ali su odlučili da ne nose kacige iz razloga koji su u velikoj meri povezani sa praktičnošću i udobnošću. Inicijative za povećanje upotrebe kaciga treba da se pozabave ovim uočene barijere i dalje istražiti percepciju biciklista o riziku od povreda i smrti.
„Intervencije koje smo testirali, a koje su zasnovane na principima obrazovanja odraslih i bihejvioralne ekonomije, mogu biti efikasne za postizanje trajne upotrebe kaciga kod odraslih biciklista. Sada su nam potrebne veće studije da potvrdimo naše nalaze i usavršimo naš protokol.“
Dr Barbra Bakus je predsedavajuća komisije za selekciju apstraktnih radova EUSEM-a. Ona je lekar hitne pomoći u Roterdamu, Holandija, i nije bila uključena u istraživanje.
Ona je rekla: „Vožnja bicikla je generalno veoma dobra za naše zdravlje, a povećana upotreba bicikala umesto automobila pomaže u smanjenju zagađenja vazduha i borbi protiv klimatskih promena. odgovarajuća upotreba šlemova kako bi se povrede u slučaju sudara svele na minimum.
„Ovo istraživanje nam pomaže da razumemo zašto biciklisti ne nose kacige i šta bi ih moglo podstaći da to urade. Kada se biciklisti vide u odeljenju hitne pomoći nakon sudara, to je jedinstvena prilika da lekari objasne zašto su kacige važne, i ova studija sugeriše da bi takva intervencija mogla biti efikasna.
„Nadam se da će buduća istraživanja potvrditi i nadovezati se na ovaj rad kako bi pomogli da biciklizam bude bezbedniji za sve.“
