Da li na probleme sa leđima utiču vaša creva? Istraživači iz kompanije Rush misle da možda postoji veza.
U radu objavljenom u JOR Spine, istraživači su posmatrali pacijente sa i bez lumbalne degenerativne spondilolisteze kako bi ispitali razlike u mikrobiomu creva u dve grupe.
„Istraživanja pokazuju da određene promene u kičmi mogu biti uzrokovane mnogim faktorima“, rekao je Dino Samartzis, DSc, profesor na Odeljenju za ortopedsku hirurgiju u Rašu i primarni istraživač studije.
„Znamo da promene mogu biti povezane sa stilom života, gojaznošću, zanimanjem i genetikom između ostalog“, rekao je Samartzis. „Ali, šta je sa crevima? Hteli smo da vidimo da li ima bilo kakvih promena u mikrobiomu — grupi bakterija, mikroba koji žive u crevima — kod onih koji imaju degenerativna stanja kičme u poređenju sa ljudima koji ih nemaju, a uz to tradicionalni faktori koje poznajemo u prošlosti mogu uticati na kičmu.“
Istraživači su prikupili uzorke diska iz operacije i snimanja, zajedno sa uzorcima krvi, stolice i pljuvačke kod onih bez i onih sa lumbalnom degenerativnom spondilolistezom. Ovo često uobičajeno stanje uključuje klizanje jednog tela pršljenova preko drugog usled degeneracije intervertebralnog diska ili fasetnog zgloba – i može dovesti do bola, invaliditeta i operacije.
Uzrok je relativno nepoznat i bio je pod žestokom debatom, ali istraživači teoretiziraju da bi mikrobiom crijeva mogao stimulirati sistemsku upalu, promijeniti nečiji metabolizam i/ili izložiti ga bakterijskoj invaziji koja može dovesti do poremećaja leđa.
„Ono što smo pronašli je bilo zanimljivo“, rekao je Samartzis. „Kada smo uporedili ove dve grupe pacijenata u smislu njihove starosti, pola, težine, bolova, ishrane, usklađenosti, profila bola, itd., nije bilo razlike između njih. Jedina razlika je u velikoj meri i značajno zabeležena u mikrobiomu creva. – crevne bakterije.“
„Postojalo je nekoliko veoma značajnih bakterija u crevima koje su imale veliki šiljak, što je slučajno povezano sa degenerativnom spondilolistezom donjeg dela leđa. Povezanost ovih bakterija sa spondilolistezom bila je čak trostruka.“
Studija je obuhvatila 33 osobe starije od 50 godina, od kojih 12 nije imalo lumbalnu degenerativnu spondilolistezu, a 21 je imala. Osobe sa spondilolistezom imale su veći nivo proinflamatornih bakterija u crevima.
„Ovo otkriće značajno proširuje naše razumevanje klinički relevantne degeneracije kičme koja često može biti iscrpljujuća“, rekao je Samartzis. „Naš rad ima potencijal da dovede do novih opcija lečenja za one koji pate od bolova u leđima koji bi trebalo da budu više ciljani, u ovom slučaju fokusirajući se na creva.“
„Naše multidisciplinarno istraživanje otvara nove mogućnosti za personalizovanije upravljanje brigom o kičmi koje može optimizovati ishode pacijenata. Možda smo ušli u eru u kojoj zdrava creva mogu da prevedu u zdravu i bezbolnu kičmu, i možda bi to trebalo da bude prioritet za buduća istraživanja kičme, klinička praksa i izbor ličnog načina života.“
