Postoji li još negde u našem solarnom sistemu koje bi moglo da podrži život? Impozantna NASA-ina sonda trebalo bi da poleti u ponedeljak na pet i pogodišnje putovanje ka Evropi, jednom od mnogih Jupiterovih meseca, kako bi napravila prvi detaljan korak ka saznanju.
Misija Evropa Kliper omogućiće američkoj svemirskoj agenciji da otkrije nove detalje o mesecu, za koji naučnici veruju da bi mogao da drži okean tečne vode ispod svoje ledene površine.
Poletanje je zakazano za „ne ranije od“ ponedeljka, 14. oktobra, sa Kejp Kanaverala na Floridi na moćnu raketu SpaceKs Falcon Heavy, navodi NASA u saopštenju.
„Evropa je jedno od najperspektivnijih mesta za traženje života izvan Zemlje“, rekla je zvaničnica NASA-e Gina DiBraccio na konferenciji za novinare prošlog meseca.
Misija neće direktno tražiti znakove života, već će umesto toga tražiti odgovor na pitanje: Da li Evropa sadrži sastojke koji bi omogućili da život bude prisutan?
Ako jeste, druga misija bi tada morala da krene na putovanje da pokuša da ga otkrije.
„To je šansa za nas da istražimo ne svet koji je mogao da bude nastanjen pre više milijardi godina“, kao što je Mars, rekao je novinarima prošlog meseca naučnik programa Evropa Kliper Kurt Nibur, „već svet koji bi mogao da bude nastanjen danas, upravo sada“.
Sonda je najveća koju je NASA ikada dizajnirala za međuplanetarna istraživanja.
Široka je 30 metara kada su njeni ogromni solarni paneli – dizajnirani da uhvate slabu svetlost koja dopire do Jupitera – potpuno prošireni.
Iako je postojanje Evrope poznato od 1610. godine, prve snimke izbliza napravile su sonde Voiager 1979. godine, koje su otkrile misteriozne crvenkaste linije koje se ukrštaju na njenoj površini.
Sledeća sonda koja je stigla do Jupiterovog ledenog meseca bila je NASA-ina sonda Galileo iz 1990-ih, koja je otkrila da je velika verovatnoća da je mesec dom okeana.
Ovog puta, sonda Europa Clipper nosiće mnoštvo sofisticiranih instrumenata, uključujući kamere, spektrograf, radar i magnetometar za merenje njenih magnetnih sila.
Misija će pokušati da utvrdi strukturu i sastav ledene površine Evrope, njenu dubinu, pa čak i salinitet njenog okeana, kao i način na koji ova dva međusobno deluju – da bi se otkrilo, na primer, da li voda na nekim mestima izlazi na površinu .
Cilj je da se razume da li su prisutna tri sastojka neophodna za život: voda, energija i određena hemijska jedinjenja.
Ako ovi uslovi postoje na Evropi, život bi se mogao naći u okeanu u obliku primitivnih bakterija, objasnila je Boni Burati, zamenik naučnika na projektu.
Ali bakterije bi verovatno bile previše duboke da bi ih Europa Clipper mogao videti.
A šta ako Evropa ipak nije useljiva? „To takođe otvara čitavo mnoštvo pitanja: Zašto smo ovo pomislili? I zašto toga nema?“ rekla je Niki Fok, pomoćnica administratora u NASA-i.
Sonda će preći 2,9 milijardi kilometara (1,8 milijardi milja) tokom svog putovanja do Jupitera, a dolazak se očekuje u aprilu 2030.
Glavna misija će trajati još četiri godine.
Sonda će napraviti 49 bliskih preleta iznad Evrope, približavajući se čak 25 kilometara (16 milja) iznad površine.
Biće podvrgnut intenzivnom zračenju — ekvivalentu nekoliko miliona rendgenskih snimaka grudnog koša pri svakom prolazu.
Oko 4.000 ljudi radi na misiji vrednoj 5,2 milijarde dolara oko deceniju.
NASA kaže da je ulaganje opravdano značajem podataka koji će biti prikupljeni.
Ako se pokaže da je naš solarni sistem dom za dva sveta pogodna za život (Evropa i Zemlja), „zamislite šta to znači kada proširite taj rezultat na milijarde i milijarde drugih solarnih sistema u ovoj galaksiji“, rekao je Niebur, Europa Clipper program naučnik.
„Ostavljajući po strani „Ima li života?“ pitanje o Evropi, samo pitanje nastanjivosti samo po sebi otvara ogromnu novu paradigmu za traženje života u galaksiji“, dodao je on.
Europa Clipper će raditi u isto vreme kada i sonda Juice Evropske svemirske agencije (ESA), koja će proučavati još dva Jupiterova meseca — Ganimed i Kalisto.
