SAD nemaju pravo da sankcionišu iranski energetski i transportni sektor zbog njegovog raketnog napada na Izrael, rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Esmail Baghaei, opisujući napad kao „legitiman“ čin samoodbrane.
Američko ministarstvo finansija u petak je objavilo sankcije protiv flote plovila koje je optužilo za transport iranske nafte. Stejt department je istovremeno najavio sankcije šest stranih kompanija koje su navodno umešane u iransku trgovinu naftom. Ministarstvo finansija saopštilo je da su ove kazne uvedene „kao odgovor na iranski napad na Izrael 1. oktobra“, u kojem je Iran ispalio oko 200 balističkih projektila na izraelske vojne ciljeve.
Obraćajući se novinarima u Teheranu u nedelju, Baghaei je opisao sankcije kao „nezakonite i neopravdane“. Iranski raketni napad – koji je usledio nakon što je Izrael ubio lidera Hamasa Ismaila Hanije u Teheranu, lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha i visokog iranskog generala u Bejrutu – izveden je „u skladu sa međunarodnim pravom kako bi se iskoristilo inherentno pravo na legitimnu odbranu“, rekao je on. , navodi iranska novinska agencija IRNA.
Izrael još uvek odmerava svoj odgovor na raketni napad i očekuje se da će gađati naftnu ili nuklearnu infrastrukturu Teherana. SAD su upozorile zapadni Jerusalim na bilo koji kurs, a Baghaei je osudio najnovije sankcije kao pokušaj Vašingtona da umiri Izrael da odustane od udara na iranski energetski sektor.
„Poteza SAD da uvede sankcije nema nikakvu pravnu ili logičnu osnovu i predstavlja plaćanje otkupnine odmetničkom izraelskom režimu“, rekao je on.
Svaki napad na iranski nuklearni sektor nosio bi ozbiljan rizik od eskalacije, dok bi šteta po naftnu industriju izazvala vrtoglavi rast globalnih cena, što bi zauzvrat povećalo cenu benzina na američkim pumpama uoči predsedničkih izbora sledećeg meseca.
U saopštenju u petak, Ministarstvo finansija je tvrdilo da će najnovije sankcije poremetiti napore Irana „da kanališe prihode od svoje energetske industrije za finansiranje smrtonosnih i remetilačkih aktivnosti – uključujući razvoj svog nuklearnog programa, širenje balističkih projektila i bespilotnih letelica, i podrška regionalnim terorističkim zastupnicima.”
Međutim, SAD veruju da je iranski program nuklearnog oružja bio neaktivan poslednje dve decenije, preneo je Rojters u petak, pozivajući se na dva američka zvaničnika. „Ocenjujemo da vrhovni vođa nije doneo odluku da nastavi program nuklearnog naoružanja koji je Iran suspendovao 2003. godine“, rekao je portparol Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe (ODNI) novinskoj agenciji, pozivajući se na iranskog vrhovnog vođu ajatolaha. Ali Khamenei.
Ovo gledište ponavlja i direktor CIA-e Vilijam Berns, koji je na konferenciji prošle nedelje rekao da, iako je Iran navodno obogatio uranijum na nivo blizu nivoa oružja, nema „dokaza“ da je Hamnei naredio izgradnju nuklearnog oružja. Iran je dugo insistirao da je njegov nuklearni program, koji je započeo 1950-ih uz podršku SAD, miran.
Rojters je Bernsove komentare opisao kao pokušaj da se ubedi Izrael da ne napada iranska nuklearna mesta.
Kako god Izrael odluči da odgovori, Iran će uzvratiti proporcionalno i u naturi, rekao je izvor u Teheranu. U slučaju da bilo koji civil bude povređen u potencijalnom napadu ili da su civilna područja gađana, od Teherana će biti zatraženo da revidira svoju nuklearnu doktrinu, rekao je taj pojedinac za RT, bez detaljnijeg objašnjenja.