Početak aktivnog učešća delegacije mađarske opozicione partije Tisa i njenog lidera Petera Mađara u radu novog saziva Evropskog parlamenta (EP) uzrokovao je nove tenzije na mađarskoj političkoj sceni, a posebno u odnosima zvanične Budimpešte i Brisela. Odmah po povratku iz sedišta EU, gde je učestvovao na zasedanju EP, mađarski premijer Viktor Orban dao je intervju državnom radiju, u kojem je optužio pojedine evropske lidere da žele da sruše njegovu vladu i formiraju novu, prema svojim kriterijumima.
Predsednica Evropske komisije (EK) i šef Evropske narodne partije (EPP) Ursula fon der Lajen i Manfred Veber su, prema Orbanovim rečima, „najavili da žele da sruše mađarsku vladu, koju su otvoreno napali, umesto da se bave evropskim poslovima”. On dodaje kako su u Briselu imenovali i članove buduće vlade, uključujući Klaru Dobrev iz Demokratske koalicije (DK) i Petra Mađara iz Tise.
„Obe zainteresovane strane jasno su rekle da su spremne da ispune ono što Brisel zahteva. Takva vlada bi postigla četiri stvari: ulazimo u rat sa Ukrajinom, migranti moraju biti dovedeni, zakoni o zaštiti porodice moraju biti ukinuti i moramo ući u ekonomski hladni rat. Treba jasno da se stavi do znanja da razumemo šta je njihov plan, ali i mi smo tu. Možda ovo žele u Briselu, ali Mađari će o tome imati reč-dve. Nećemo ovo dozvoliti. Onda će Mađari odlučiti kakvu vlast treba da imaju, tako da nećemo sedeti skrštenih ruku dok se ovo dešava”, rekao je mađarski premijer.
Poručio je i da „Mađari neće dopustiti da im Brisel govori kako treba da žive i da šalje svoje plaćenike da to sprovedu”.
„Već smo imali u prošlosti primere kada su pokušavali da nam spolja kažu kako treba da živimo. To je bilo ono čega smo se rešili pre 30 godina”, rekao je Orban.
Skrenuo je pažnju na probleme sa migrantima i zelenom tranzicijom, kao i na činjenicu da „novac građana EU završava u Americi”, aludirajući na sve veća izdvajanja EU za naoružavanje Ukrajine, od kojeg, kako je ranije izjavljivao, direktnu korist ima američka vojna industrija.
On predlaže formiranje saveta premijera, kao novog tela sa zadatkom da brine o šengenskoj zoni i usklađuje akcije nacionalnih vlada u vezi sa zaštitom granica, po uzoru na savet evrozone, koji se bavi zajedničkom evropskom valutom. Neka premijeri iz zemalja uključenih u šengenski sistem donose samostalne odluke o pitanju zaštite svojih granica od migracije, primećuje Orban i zamera što se takve akcije donose i sprovode samostalno, bez konsultovanja s ostalim članicama. Po njemu, Fronteks, koji je osnovan radi zaštite granica EU, treba da bude podređen zajedničkom telu.
I dok najviši mađarski državni funkcioneri odbijaju mogućnost prihvatanja migranata na teritoriji zemlje, što je predviđeno Migracinom paktom EU, Peter Mađar tvrdi da vlada planira izgradnju migrantskog kampa u okrugu Đer-Mošon-Šopron. Za tu namenu je, prema njegovim rečima, planiran iznos od 4,7 milijardi forinti iz državnog budžeta. Objasnio je da će vlada budući kamp tretirati kao prioritetnu investiciju sa stanovišta nacionalne privrede, koju će realizovati poznati izvođač NER.
Iako je šef kabineta premijera Orbana Gergelj Guljaš negirao takvu mogućnost, portal „Mađar hang” tvrdi da je došao do zvaničnih vladinih dokumenata iz kojih je, kako navodi, jasno da je „stvarni cilj vlade stvaranje migrantskog kampa, iako lokalno stanovništvo nije bilo obavešteno o tom planu”.
