Ministarstvo prosvete sredinom septembra obavestilo je škole da pokreće projekat „Zdravitas.” U saradnji sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu koja pruža tehničku podršku za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema, uz obezbeđivanje mera zaštite, sigurnosti i bezbednosti podataka. I nastade frka. Uskomešali su se učitelji, odeljenske starešine, nastavnici fiskulture jer se uvodi novi elektronski sistem koji će omogućiti praćenje fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti svih učenika od trećeg razreda osmoletke do kraja srednje škole na nacionalnom nivou. Kao da to niko nije očekivao.
Iako to jeste velika i značajna novina, sistem se za nju ne priprema od juče, već više od decenije. Prema detaljnim podacima koje je svojevremeno „Politici” dostavilo Ministarstvo prosvete, ovaj reformski poduhvat zapravo je započet projektom „Uspostavljanje sistema praćenja fizičkog razvoja i razvoja motoričkih sposobnosti učenika u nastavi fizičkog vaspitanja u osnovnim školama”, realizovanim od 2011. do 2014. Od 2015. do 2017. organizovani su seminari za nastavnike, napravljena je svojevrsna sveska u ekselu kao pomoćna alatka za prikupljanje podataka i izradu individualnih izveštaja sa preporukama za učenike.
U to vreme definisani su obrazovni standardi za razvoj motoričkih sposobnosti, urađen je prvi „Priručnik za praćenje fizičkog razvoja i razvoja motoričkih sposobnosti učenika u nastavi fizičkog vaspitanja”, a u reformisani program predmeta fizičko i zdravstveno vaspitanje za osmoletke prvi put je uveden ovaj sistem praćenja. Isti princip rada uveden je i u gimnazije 2018. Od 2021. buduća platforma i softver za obradu podataka dobijenih kroz monitoring fizičkog i motornog razvoja učenika predviđeni su aktuelnom Strategijom razvoja obrazovanja do 2030.
Dosadašnji sistem praćenja fizičkih i motoričkih sposobnosti đaka, „peške” – bez softvera, beleženjem rezultata testiranja u pedagoškoj dokumentaciji, po pravilu, trebalo bi da je već ustaljena praksa u školama. Najavljivano je i očekivalo se da će digitalizacija tog sistema obeležiti početak ove školske godine. To znači kreiranje elektronske baze u kojoj bi se, u skladu sa propisima i uz kontrolu pristupa, čuvali podaci o rezultatima koje na testiranjima na časovima fizičkog na početku i na kraju svake nastavne godine postižu učenici. Znači i da bi podatke u bazu nastavnici unosili pomoću aplikacije koja taj posao treba da učini jednostavnim, ne da prosvetne radnike dodatno optereti.
„Zdravitas” predstavlja prvi sistem permanentnog, organizovanog i obaveznog praćenja fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti učenika u okviru nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja na nacionalnom nivou u Republici Srbiji. Rad ovog sistema za nadležne je kruna reformskog poduhvata. Istovremeno, početak ove školske godine obeležili su masovni protesti prosvetnih radnika. Na tom talasu nezanemarljiv broj učitelja i nastavnika sada odbija da se lati „Zdravitasa” i posledično prolongira „krunisanje” višegodišnje reforme. I nije reč samo o reprezentativnim sindikatima u obrazovanju koji su odlučili da bojkotuju projekat „Zdravitas”.
– Zbog informacija koje su sukcesivno stizale u škole učitelji iz svih krajeva zemlje su se obratili svojim lokalnim učiteljskim društvima i Savezu učitelja Republike Srbije (SURS). Savez je pokrenuo istraživanje sa ciljem da ispita stavove zaposlenih u školama o samom projektu, ali i o načinima na koje je njegova realizacija planirana – saopštili su nedavno iz SURS-a.
U momentu pisanja saopštenja, kako su naveli, uzorak je obuhvatio 2.442 prosvetna radnika, od kojih su većina učitelji, njih 1.876, ili 76,8 odsto. Ankete je popunilo i 489 nastavnika, 47 stručnih saradnika i 30 direktora ili pomoćnika direktora. Većina ispitanika (57,2 odsto) zaposlena je u gradskim školama.
– Gotovo sve kolege koje su učestvovale u istraživanju (92,5 odsto) smatraju da projekat „Zdravitas” predstavlja dodatno opterećenje nastavnika školskom administracijom, te da ono onemogućava nastavnike da pažnju i vreme posvete učenicima, vaspitanju i obrazovanju – pokazalo je ispitivanje SURS-a.
Prema rezultatima istraživanja, 71,4 odsto prosvetnih radnika ne razume svrhu i cilj projekta „Zdravitas”, 69 odsto uverava da ne raspolaže svim potrebnim informacijama za sprovođenje tog projekta, dok 67 odsto smatra da nije bilo potrebno uvođenje posebne platforme. Uslovi za realizaciju se veoma razlikuju od škole do škole: 35 odsto anketiranih tvrdi da u školi ili izdvojenom odeljenju gde rade nemaju pristup internetu odgovarajućeg kvaliteta, dok je 44,9 odsto zadovoljno kvalitetom internet veze.
– Značajna većina (77,9 odsto) izjavila je da u školi u kojoj rade ne postoji vaga za merenje telesne visine i težine koja je neophodna za realizaciju projekta „Zdravitas”. Određeni broj naših kolega nema telefone koji ispunjavaju tehničke zahteve za instaliranje aplikacije „ConsentID”, a ogromna većina od 89,1 odsto učesnika u anketi se nedvosmisleno izjasnila da ne želi da svoj privatni telefon koristi za realizaciju aktivnosti u okviru projekta – ukazuju iz SURS-a.
Da nisu voljni da preuzmu potrebne parametre za pristup aplikaciji, reklo je čak 79,9 odsto ispitanih, 77,3 odsto smatra da im nije potrebna obuka za učešće u projektu bez obzira na to da li se obuka realizuje vikendom ili radnim danima.
