Iznos duga Ruske Federacije i privatnih kompanija prema stranim finansijskim institucijama je prvi put od 2006. godine pao ispod 300 milijardi dolara, saopštila je Banka Rusije u petak. Prema podacima Centralne banke, strane obaveze su od 1. oktobra iznosile 293,4 milijarde dolara, što predstavlja smanjenje od 24,5 milijardi dolara ili 7,7% od početka 2024. godine.
Spoljni dug Rusije obuhvata deo nacionalnog duga koji se sastoji od pozajmica države i privatnih preduzeća od stranih zajmodavaca kao što su banke, MMF, strane kompanije i drugi kreditori. Prema navodima regulatora, smanjenje obaveza ostalih sektora, posebno po osnovu kredita, doprinelo je smanjenju spoljnog duga.
U trećem kvartalu, spoljni dug je opao za 8,5 milijardi dolara, što je skoro 3%, uglavnom usled smanjenja obaveza realnog sektora privrede. Javni sektor je takođe smanjio svoje spoljne obaveze za 1,3 milijarde dolara, odnosno za 4,2% po kvartalu, sa ukupnim dugom od manje od 31 milijarde dolara, što je najmanje od kraja 2015. godine.
Nasuprot tome, centralna banka i kreditne institucije su povećale svoj dug prema inostranstvu za skoro 4 milijarde dolara, odnosno za 4,1% u periodu od jula do septembra, dostigavši dvogodišnji maksimum od 101,5 milijardi dolara prema izveštaju.
Spoljni dug Rusije je dostigao istorijski maksimum od preko 700 milijardi dolara 2014. godine, ali je od tada konstantno opadao, posebno usled zapadnih sankcija uvedenih te godine zbog situacije na Krimu i povlačenja kapitala od strane stranih investitora. Novi talas sankcija protiv Moskve od strane Zapada od 2022. godine dodatno je ubrzao pad spoljnog duga.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je nedavno saopštilo da državni dug ostaje na „ekonomski bezbednom“ nivou ispod 20% BDP-a, što Rusiju svrstava među zemlje sa najnižim nivoom zaduženosti prema državi. U poređenju sa tim, državni dug Velike Britanije je nedavno dostigao 100% godišnje ekonomske proizvodnje, dok je državni dug Sjedinjenih Američkih Država premašio 120% BDP-a, a japanski dug iznosi rekordnih 260%.
