Naš mali deo Univerzuma je sadržan u ogromnoj ljusci tamne materije.
Iako se čini da je prostor između nekoliko izolovanih zvezda raštrkanih po ovoj uglavnom nevidljivoj sferi prazan, tamo se mnogo toga dešava u divljini Mlečnog puta.
Proučavajući vreli gas koji sija u cirkumgalaktičkom prostoru, astrofizičari su pronašli dokaze o ogromnim magnetnim poljima koja vijugaju kroz i oko ‘oreola’ tamne materije naše galaksije.
„Ovaj rad pruža prva detaljna merenja magnetnih polja u rendgenskom zračenju Mlečnog puta koji emituje oreol i otkriva nove veze između aktivnosti formiranja zvezda i galaktičkih odliva“, objašnjava astrofizičar He-Shou Zhang iz Nacionalnog instituta za astrofiziku (INAF) u Italiji.
„Naši nalazi pokazuju da magnetni grebeni koje smo primetili nisu samo slučajne strukture, već su usko povezani sa regionima za formiranje zvezda u našoj galaksiji.“
Studija je izvedena na rendgenskoj svetlosti koju emituju dve ogromne strukture koje se prostiru iznad i ispod ravni Mlečnog puta. Otkriveni 2020. godine, ovi ‘eROSITA mehurići’ prostiru se više od 45.000 svetlosnih godina sa obe strane galaktičkog centra. Pokreću ih ogromni odlivi gasa i plazme; udari u ovom medijumu izazivaju jarko svetlenje mehurića u rendgenskom opsegu.
Kada su mehurići otkriveni, naučnici su mislili da postoje dva glavna kandidata za izvor.
Jedna je bila aktivnost iz supermasivne crne rupe u centru Mlečnog puta. Ako je prošao kroz period aktivnosti mlaza, stvorena toplota i energija bi mogle da raznesu mehuriće.
Drugo objašnjenje bila je aktivnost zvezdanog praska. Galaksija je sada prilično tiha, ali je mogla proći kroz period intenzivnog formiranja zvezda. To je takođe moglo da proizvede dovoljno toplote i energije da stvori eROSITA mehuriće koji se šire u galaktički oreol.
Zhang i njegove kolege su mislili da bi bilo koja magnetna polja, ako su prisutna, mogla imati neke odgovore.
Svetlost, kada putuje kroz magnetno polje, postaje orijentisana u skladu sa smerom magnetnog polja u onome što se naziva polarizacija. Možemo da ispitamo svetlost koju sakupe naši teleskopi da bismo videli ne samo dokaze o njenoj polarizaciji, već i smer magnetnog polja koje ga je proizvelo.
Kada su istraživači proučavali polarizaciju širokog spektra svetlosti koju emituju eROSITA mehurići, pronašli su ogromne, dugačke filamente magnetizacije. Kada bismo mogli da vidimo ove niti našim očima, one bi se protezale po nebu i do 150 puta duže od širine punog Meseca, kažu istraživači.
A filamenti sugerišu da je poreklo eROSITA mehurića bilo formiranje zvezda. Na udaljenosti između oko 10.000 i 16.000 svetlosnih godina od galaktičkog centra, prsten formiranja zvezda mogao je da proizvede toplotu i vetrove koji su prouzrokovali da vrući gas i plazma izbiju u galaktički oreol na udaljenosti od desetina hiljada svetlosti -godine i brojimo.
„Sada je dobro poznato da mali deo ‘aktivnih’ galaksija može da generiše odlive materije podstaknute akrecijom na supermasivne crne rupe ili intenzivnim događajima formiranja zvezda, koji duboko utiču na njihovu galaksiju domaćina. Smatra se da su takvi odlivi fundamentalni elementi u regulišući rast galaksija i crnih rupa u njihovim centrima“, objašnjava astrofizičar Gabriele Ponti iz INAF-a.
„Ono što smatram fascinantnim u ovom slučaju je da primetim da čak i Mlečni put, mirna galaksija poput mnogih drugih, može da izbaci moćne odlive, a posebno da prsten formiranja zvezda na kraju rotacionog centra značajno doprinosi galaktičkom odlivu. Možda nam Mlečni put otkriva pojavu uobičajenu u galaksijama sličnim našoj, pomažući nam tako da rasvetlimo rast i evoluciju ovih objekata.
To nije izvesnost, naravno; biće potrebno mnogo više analize da bi se čvrsto utvrdio izvor mehurića. Nalazi tima su u skladu sa nedavnim simulacijama, ali će biti potrebne detaljnije da bi se utvrdilo da li formiranje zvezda može da proizvede vrste odliva koje posmatramo u eROSITA mehurićima.
Ali magnetna polja predstavljaju značajan deo slagalice.
„Studija otvara nove granice u našem razumevanju galaktičkog oreola“, kaže Džang, „i doprineće produbljivanju našeg znanja o složenom i dinamičnom ekosistemu Mlečnog puta koji formira zvezde“.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Astronomija prirode.