U novoj knjizi novinara Boba Vudvorda pod nazivom „Rat“, iznosi se tvrdnja da je bivši predsednik SAD Donald Tramp možda imao čak sedam privatnih telefonskih razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom otkako je napustio Belu kuću. Ova informacija ponovo je skrenula pažnju na kompleksan odnos između Trampa i Putina, posebno u svetlu tekuće političke dinamike i Trampovih ambicija za povratak na vlast.
Iako nije neobično da bivši predsednici održavaju kontakte sa svetskim liderima, naglašavanje ovih razgovora dolazi u trenutku kada su u fokusu istrage specijalnog tužioca koja je tokom Trampovog predsedništva ispitivala potencijalne veze između Rusije i njegove kampanje 2016. godine. Takođe, Trampove kritike američke pomoći Ukrajini tokom trenutne ruske invazije dodatno komplikuju situaciju.
Emili Harding, stručnjak za nacionalnu bezbednost, upozorila je svetske lidere da ne veruju Putinu, naglašavajući da je on poznat po svojim manipulacijama i dezinformacijama.
I Trampova kampanja i Kremlj su demantovali izveštaje o ovim pozivima. Sekretarica za štampu Bijele kuće, Karine Jean-Pierre, izjavila je da bi administracija imala „ozbiljnu zabrinutost“ ako su tvrdnje o pozivima tačne, ali je takođe naglasila da nema potvrde o njihovoj realizaciji.
Tokom protekle godine, Tramp je održao više sastanaka sa značajnim svetskim liderima, uključujući premijere Mađarske i Izraela, kao i poljskog predsednika. Ovi susreti omogućavaju mu da predstavi svoj pristup spoljnoj politici kao suprotan trenutnoj administraciji, koju predvode Džoe Biden i Kamala Harris.
Vudvordova knjiga citira neimenovanog pomoćnika koji tvrdi da je Tramp sa Putinom razgovarao više puta. Robert Ortung, profesor međunarodnih odnosa, naglašava da je teško razumeti Trampovu privrženost Putinu, imajući u vidu geopolitičke tenzije između Sjedinjenih Država i Rusije.
U prethodnim godinama, FBI je istraživao moguće veze između Trampove kampanje i Rusije, ali nisu pronađeni dokazi o zaveri. Ipak, istražitelji su potvrdili da je Trampova kampanja prihvatila rusku pomoć tokom izbora.
Tokom svog predsedničkog mandata, Tramp je više puta iznosio pozitivne komentare o Putinu, čak i sumnjajući u stavove svojih obaveštajnih agencija koje su tvrdile da je Rusija mešala u izbore. U nedavnim izjavama, Tramp je nazvao Putina „prilično pametnim“ i pohvalio njegovu vojnu istoriju, što dodatno naglašava složenost njihovog odnosa.
Vudvordova knjiga pokreće i pitanje Loganovog zakona, koji zabranjuje američkim građanima da intervenišu u spoljnoj politici bez odobrenja vlade. Iako su bivši predsednici razgovarali sa stranim liderima nakon napuštanja vlasti, neki pravnici sugeriraju da bi Tramp mogao biti u tehničkom prekršaju. Ipak, praksa pokazuje da nije bilo značajnih krivičnih gonjenja vezanih za ovaj zakon.
Tramp se takođe pozivao na Keriovu navodnu krivicu za razgovore sa Iranom, ali bivši državni sekretar nikada nije optužen.
Vudvordova knjiga ponovo je otvorila važnu diskusiju o odnosu između Donalda Trampa i Vladimira Putina, kao i o mogućim političkim posledicama ovih razgovora. U svetlu predstojećih izbora 2024. godine, ovaj odnos može imati značajan uticaj na američku spoljnu politiku i unutrašnju dinamiku. Dok se Tramp priprema za potencijalni povratak na vlast, pitanja o njegovim vezama sa Rusijom ostaju centralna tema u javnom diskursu.