Postoje novi dokazi da ćelije odgovorne za komunikaciju u mozgu mogu biti drugačije strukturisane kod dece sa autizmom. Istraživači sa Del Monte instituta za neuronauku na Univerzitetu u Ročesteru otkrili su da u nekim oblastima mozga gustina neurona varira kod dece sa autizmom u poređenju sa opštom populacijom.
„Proveli smo mnogo godina opisujući veće karakteristike regiona mozga, kao što su debljina, zapremina i zakrivljenost“, rekao je Zachari Christensen, MD/Ph.D. kandidat na Medicinskom i stomatološkom fakultetu Univerziteta u Ročesteru i prvi autor rada objavljenog danas u istraživanju autizma. „Međutim, novije tehnike u oblasti neuroimadžinga za karakterizaciju ćelija pomoću MRI otkrivaju nove nivoe složenosti tokom razvoja.“
Istraživači su koristili podatke sa snimanja mozga prikupljene od više od 11.000 dece uzrasta od 9 do 11 godina. Oni su uporedili slike 142 dece u toj grupi sa autizmom sa opštom populacijom i otkrili da postoji manja gustina neurona u delovima moždane kore. Neki od ovih regiona mozga su odgovorni za zadatke kao što su pamćenje, učenje, rasuđivanje i rešavanje problema.
Nasuprot tome, istraživači su takođe otkrili druge regione mozga, kao što je amigdala – oblast odgovorna za emocije – koja je pokazala povećanu gustinu neurona. Pored upoređivanja skeniranja dece sa autizmom sa onima kod dece bez ikakve neurorazvojne dijagnoze, oni su takođe uporedili decu sa autizmom sa velikom grupom dece kojima su dijagnostikovani uobičajeni psihijatrijski poremećaji kao što su ADHD i anksioznost. Rezultati su bili isti, što sugeriše da su ove razlike specifične za autizam.
„Ljudi sa dijagnozom autizma često imaju druge stvari sa kojima moraju da se bave, kao što su anksioznost, depresija i ADHD. Ali ovi nalazi znače da sada imamo novi set merenja koji su pokazali jedinstveno obećanje u karakterizaciji osoba sa autizmom“, rekao je Kristensen.
„Ako se karakterizacija jedinstvenih devijacija u strukturi neurona kod osoba sa autizmom može uraditi pouzdano i sa relativnom lakoćom, to otvara mnogo mogućnosti da se karakteriše kako se autizam razvija, a ove mere se mogu koristiti za identifikaciju osoba sa autizmom koje bi mogle imati koristi od konkretnijih. terapijske intervencije“.
Tehnologija je transformisala nivo preciznosti i detalja koje su istraživači sada u mogućnosti da vide u neuronskoj strukturi. Ranije bi istraživači mogli da vide strukturne razlike u neuronskim populacijama samo postmortem. Podaci o slikama koji su korišćeni za ovo istraživanje prikupljeni su iz baze podataka istraživanja kognitivnog razvoja mozga adolescenata (ABCD). To je najveća dugoročna studija razvoja mozga i zdravlja dece. Univerzitet u Ročesteru je jedan od 21 nacionalnog sajta koji prikuplja podatke za ovu studiju koja je počela 2015. godine i revolucionirala je naše razumevanje zdravlja i razvoja mozga adolescenata.
„Mi smo na početku razumevanja pravog uticaja koji će izvanredni podaci prikupljeni ABCD studijom imati na zdravlje naše dece“, rekao je dr Džon Foks, viši autor studije, direktor Del Monte Institut za neuronauku i Institut za intelektualne i razvojne smetnje Golisano. „To zaista transformiše ono što znamo o razvoju mozga dok pratimo ovu grupu dece od detinjstva do ranog odraslog doba.“
