Arheološka istraživanja koje su vodili naučnici sa Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu sugerišu da priobalne i podvodne pećine na jugu Sicilije sadrže važne nove tragove o putu i sudbini ranih ljudskih migranata na ostrvo.
Studija u PLOS ONE izveštava i procenjuje sadržaj 25 pećina i skloništa u stenama, od kojih su većina prvi put identifikovana između 1870. i 1990-ih, ali su u suštini izgubljena za nauku tokom vremena. Autori studije su takođe sproveli nova istraživanja zemljišta i podvodnih područja u prethodno neistraženim obalnim područjima i otkrili tri nova lokaliteta koji sadrže potencijalno važne arheološke sedimente.
„Ono što tražimo nije samo prva osoba koja je stigla, već prva zajednica“, rekla je Ilaria Patania, docentka arheologije u umetnosti i nauci. „Razumevanje vremena početne kolonizacije Sicilije pruža ključne podatke za obrazac i način ranog širenja Homo sapiensa u Mediteran.
Mnogi naučnici smatraju Siciliju najranijim ostrvom u regionu koje su trajno okupirali ljudski preci, ali kada i kako su rani migranti postigli ovaj podvig ostaje nepoznato. Sicilija je manje od dve milje od kopnene Italije, ali bi prelazak vode bio izuzetno težak za rane ljude.
Druge studije su se prvenstveno fokusirale na moguće ulazne tačke na severnoj strani ostrva.
„Ovo istraživanje pokazuje da novi načini razmišljanja i gledanja mogu otkriti obrasce koji ranije nisu bili vidljivi“, rekao je T.R. Kidder, Edvard S. i Tedi Macias, profesor antropologije u umetnosti i nauci na VashU, koautor nove studije.
„Raniji naučnici su pretpostavljali da će lokacije na južnoj obali Sicilije biti erodirane ili previše oštećene da bi dale korisne informacije“, rekao je Kider. „Ali pronalaženje podvodnih lokacija otvara potpuno novi teren za proučavanje. Omogućava nam da preispitamo puteve migracije ovih najranijih savremenih ljudskih predaka.“
Sicilija, najveće mediteransko ostrvo, nalazi se tik uz „prst“ italijanske čizme.
U drevnoj grčkoj pesmi „Odiseja“, Homer opisuje kako je Odisej plovio svojim brodom pored mitskih morskih čudovišta Scile i Haribde dok je prelazio moreuz Sicilije. Tesnac je bio dobro poznat mornarima iz prošlosti; pripisivali su ubojite sile njegovih talasa i virova moćnim čudovištima.
U moderno doba, hiljade migranata iz Severne Afrike pokušavaju da pređu moreuz svake godine. Mnogi ne uspeju, neki se prevrnu samo nekoliko stotina metara od sletanja.
Patanija, rodom sa ostrva Sicilije, duboko poštuje moć mora. Njen deda je bio ribar koji je radio na istoj obali koju ona sada proučava.
„Veoma rano su me naučili da more može biti veliki resurs“, rekla je ona. „U isto vreme, nikada ne okrećete leđa moru. More može biti veoma opasno.“
Ova ideja se koristi u njenom istraživanju. „Veoma me zanima kako ljudi zauzimaju marginalna okruženja“, rekla je Patanija. „Ovo su okruženja u kojima smo, ako sve prođe kako treba, u savršenoj harmoniji sa prirodom. Ali ako se nešto promeni — a ovo može biti nešto poput globalne klimatske promene ili nešto manje, poput dolaska nove životinje — to bi moglo biti katastrofa“.
Naučnici iz regiona se slažu da su ljudi stigli do Sicilije 16.000 godina nakon poslednjeg glacijalnog maksimuma. Ali taj utvrđeni datum je zbunjujuće kasni, s obzirom na to da se zna da su se ljudi raspršili kopnom u Sibir oko 30.000 godina ranije. Neslaganje je navelo neke da se zapitaju da li su ljudi zaista stigli na Siciliju mnogo pre trenutno prihvaćenih datuma.
Takođe, niko još ne zna da li su ljudi na Siciliju stigli pomorstvom ili peške preko kopnenog mosta — ili čak iz kog su pravca došli.
„Izazov za razumevanje širenja ranih modernih ljudskih predaka je to što ne razumemo u potpunosti kako su se oni proširili i kolonizovali svet u vrlo ranoj fazi“, rekao je Kider.
„Kao što kaže Ilarija, ovo je veoma marginalna sredina. Da li su ljudi sišli iz Italije i prešli Mesinski moreuz, ili su došli sa juga duž afričke obale? Ili je moguće da su skočili na ostrva preko Mediterana Lociranje lokacija na južnoj obali pomaže nam da razmotrimo puteve, a time i načine ponašanja.“
Patania vodi dugoročni istraživački projekat fokusiran na ranu okupaciju Sicilije. „Na jugoistočnoj Siciliji, vrlo malo gornjeg paleolita je iskopano i analizirano naučnim metodama“, rekla je ona.
„Naš projekat je još uvek u ranoj fazi, ali smo već identifikovali i procenili preko 40 lokacija od interesa, od kojih je oko 17 lokacija koje su premeštene sa većom preciznošću na osnovu starijih identifikacija“, rekao je Patanija.
Ona i njen tim pripremili su se za svoja nedavna istraživanja pećina pregledavajući arhive lokalnih gradskih biblioteka na Siciliji, čitajući istorijske biltene i novinske članke još iz 19. veka.
Istraživači su identifikovali potencijalna mesta i pregledali zapise i fotografije materijala koje su pronašli lokalni arheolozi. Kada je bilo moguće, intervjuisali su radnike koji su bili uključeni u ranija iskopavanja, a razgovarali su i sa lokalnim rekreativnim roniocima i ribarima.
Na primer, jedan od koautora nove studije je penzionisani kapetan tegljača. On nema formalnu naučnu obuku, ali je proveo decenije radeći na palubama čamaca u i oko luke Augusta.
„U trenutku kada sam rekao da tražim paleosolje, i da paleosoli izgledaju kao glinena prljavština koja bi mogla biti crvena ili siva pod vodom, rekao je: ‘Znam tačno šta tražite’“, rekla je Patanja.
Patania je takođe sarađivala sa upravnikom kulturnog i prirodnog nasleđa Sirakuze i Raguze (dve provincije Sicilije) i nadzornikom mora na Siciliji kako bi locirao i angažovao druge lokalne stručnjake i zainteresovane strane.
Kako je istraživanje napredovalo, Patanija je takođe razgovarala sa oficirima u italijanskoj mornarici o obuci članova njihovog specijalizovanog ronilačkog tima kako bi pomogli u identifikaciji podvodnih arheoloških karakteristika. Ovi ronioci provode dosta vremena u lokalnim vodama završavajući svoje redovne zadatke vezane za čišćenje ubojnih sredstava i drugih ostataka iz Drugog svetskog rata.
„Počeli smo sa područjem blizu obale, a polako ćemo se pomerati dalje u godinama koje dolaze“, rekla je Patanija.
Dva nova mesta u studiji PLOS ONE mogu sadržati tragove ljudi iz gornjeg paleolita, uključujući fosilnu faunu, rekli su autori studije.
Corruggi se nalazi na najjužnijem kraju Sicilije. Lokalitet su prvobitno identifikovali drugi istraživači 1940-ih.
„Ovo mesto je mesto gde bi drugi kopneni most povezao ovo ostrvo sa ostrvom Maltom“, rekla je Patanija.
„Kada smo pregledali ovo mesto, pronašli smo zube od evropskog divljeg magarca i kameno oruđe“, rekla je ona. „Analiza ostataka sa ovog mesta mogla bi nam dati uvid u poslednju deonicu ljudskog putovanja na jug do najjužnije obale Sicilije i dalje prema Malti.“
Tokom leta 2024, članovi projektnog tima radili su na iskopavanju druge lokacije, pećine pod nazivom Campolato.
„Ovde smo otkrili dokaze za promene nivoa mora izazvane poslednjom glacijacijom i lokalizovanim zemljotresom koje još uvek istražujemo“, rekla je Patanja.
„Nadamo se da ćemo rekonstruisati ne samo vreme ljudske okupacije, već i okruženje u kojem su ovi ljudi živeli i kako su pregovarali sa prirodnim događajima kao što su zemljotresi, klimatske i ekološke promene i možda čak i vulkanske erupcije“, rekla je ona.
