Efekti izlaganja alkoholu u ranoj trudnoći – kada žena popije čak šest pića u jednom satu – mogu se otkriti u placenti, prema novom istraživanju naučnika sa Univerziteta u Montrealu.
Studiju je vodio Serge McGrav, vanredni profesor UdeM-a i istraživač u univerzitetskoj dečjoj bolnici, CHU Sainte-Justine, a objavljena je u Environment International.
Koristeći model miša koji je dobro prilagođen za izlaganje alkoholu, McGrav i njegov tim su primetili značajne molekularne promene u placenti, uključujući ekspresiju brojnih gena i metilaciju DNK, epigenetski marker koji utiče na ekspresiju gena delujući kao prekidač.
Budući da posteljica igra centralnu ulogu u razvoju i zdravlju fetusa, ove promene bi mogle imati velike posledice po budućnost deteta, smatraju naučnici UdeM-a. Studija takođe pokazuje da ove promene metilacije DNK mogu da obezbede snažan molekularni potpis za otkrivanje izloženosti alkoholu u ranoj trudnoći.
Ovaj dokaz koncepta, kažu naučnici, otvara put za razvoj dijagnostičkih testova kod ljudi, omogućavajući rano otkrivanje izloženosti alkoholu od prvih dana života novorođenčeta.
Dugo se smatralo da izlaganje alkoholu tokom preimplantacione faze, kada oplođena jajne ćelije pređe iz jedne ćelije u embrion od stotinu ćelija, nema efekta na nerođenu bebu, pod uslovom da je embrion uspeo da implantacija u matericu.
Ali tokom poslednjih nekoliko godina, McGravov tim je pokazao da to nije slučaj. Mladi embrion može preživeti ovo izlaganje, ali razvoj mozga može biti promenjen u različitom stepenu, otkrili su.
Nova studija po prvi put otkriva da se štetni efekti alkohola na razvoj fetusa ne mogu direktno pripisati abnormalnostima placente. Molekularne promene, posebno u ekspresiji gena usled promena u profilima metilacije DNK, mogu igrati važnu ulogu u ovim štetnim efektima.
Zanimljivo je da epigenetski uticaj izlaganja alkoholu varira u zavisnosti od pola, pokazuje studija.
Kod muških embriona, regulacija gena povezanih sa rastom bila je više pogođena, što potvrđuju podatke koji pokazuju da su muškarci podložniji usporavanju rasta nakon izlaganja alkoholu preimplantacije.
Kod žena je uglavnom pogođena regulacija gena uključenih u metabolizam serotonina, esencijalnog neurotransmitera za razvoj i funkciju mozga.
Ovo sugeriše da bi poremećaj u ovom signalnom putu mogao doprineti morfološkim defektima u mozgu koji su primećeni u modelu miša.
Studija je zasnovana na visokoj konzumaciji alkohola: ljudski ekvivalent pet ili šest pića u jednom satu. Naučnici kažu da je to čini posebno relevantnim, s obzirom da je oko polovina svih trudnoća neplanirana i da je unos alkohola među ženama u porastu širom sveta, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
„Naš model nastoji da reprodukuje i razume efekte situacije u kojoj žena, trudna oko nedelju dana, a samim tim nosi embrion od samo nekoliko ćelija, brzo konzumira veliku količinu alkohola — na žurci ili u baru, na primer — a da ne zna da je trudna“, rekao je Mekgrou.
Iako ovi rezultati tek treba da budu potvrđeni kod ljudi, tim veruje da profili metilacije DNK mogu biti dobar pokazatelj da li je beba bila izložena alkoholu tokom gestacije.
„Trenutno ne postoji molekularni dijagnostički test za prenatalno izlaganje alkoholu“, rekao je McGrav.
„Dakle, osim ako dete nije jako pogođeno, teškoće često ostaju neprimećene sve do školskog uzrasta ili čak adolescencije. Ovi mladi mogu, na primer, imati probleme sa koncentracijom ili ponašanjem koji mogu da ometaju njihov napredak u školi.“
Skrining test zasnovan na ovom molekularnom pamćenju izloženosti, koji se nalazi u placenti, osigurao bi odgovarajuće medicinsko praćenje od ranog uzrasta, dodao je on.