Konzumiranje ribljeg ulja ili morskih plodova zajedno sa njihovim omega-3 masnim kiselinama – dobro. Konzumiranje previše crvenog mesa zajedno sa omega-6 masnim kiselinama – loše. U stvarnosti, međutim, uticaj arahidonske kiseline, omega-6 polinezasićene masti koja se nalazi samo u životinjskim proizvodima, na ljudsko zdravlje ostaje komplikovana, slabo shvaćena stvar.
Saradnja Univerziteta Purdue koju vodi Džejms Markvort, docent za nauku o životinjama, pažljivo će testirati zdravstvene efekte omega-6 u laboratorijskim eksperimentima. Eksperimenti će takođe razjasniti koje su omega-3 masne kiseline koje se nalaze u ribljem ulju i morskim plodovima odgovorne za njihove zdravstvene prednosti.
I omega-3 i omega-6 su dugolančane, polinezasićene masne kiseline, a neke od ovih masnih kiselina su takođe esencijalne masne kiseline. „Ove polinezasićene masne kiseline su esencijalne jer ih morate nabaviti ishranom“, rekao je Markvort.
„Oni se ne mogu napraviti u telu. A posebno se smatra da su verzije sa dugim lancem, koje se nalaze u proizvodima životinjskog ili morskog porekla, potencijalno utiču na zdravlje ljudi.“
Dugolančana omega-6 masna arahidonska kiselina nalazi se samo u mesu, živini i jajima. „Ne možete ga dobiti iz povrća, a ne možete ga dobiti iz ribe. Mislimo da bi ovi nutrijenti koji se nalaze u proizvodima od mesa i peradi mogli imati slične prednosti kao, recimo, riblje ulje ili riblji proizvodi. I to je nešto što ne čujete često“, rekao je Markvort.
Prethodna istraživanja su dobro utvrdila da masne kiseline ribljeg ulja imaju metaboličke prednosti. Ali koje masne kiseline donose te prednosti i kako ostaje nejasno. Najvažnije su eikozapentaenska kiselina (EPA) i dokozaheksaenska kiselina (DHA).
„Kada uzimate suplemente ribljeg ulja ili jedete ribu, to je složena mešavina ovih različitih hranljivih materija i mi zapravo ne znamo koji od njih šta rade. Ne znamo tačno koje esencijalne masne kiseline imaju koristi za metaboličko zdravlje, gojaznost, insulin. otpor i kako to mogu učiniti tako što će uticati na skeletne mišiće kao najveći organ u telu“, rekao je Markvort.
Sa Markvortom na projektu sarađuju: Tzu-Ven Cross na Fakultetu zdravstvenih i humanističkih nauka, zajedno sa Timom Džonsonom i Kolapo Ajuvonom, obojica na Odeljenju za nauku o životinjama Poljoprivrednog koledža. Kros, docent nauke o ishrani, i Džonson, vanredni profesor nauka o životinjama, specijalizovani su za mikrobiom creva. Ajuvon je specijalizovan za ishranu životinja.
„Ono što predlažemo je da kada jedete ove lipide u ishrani ili dijetetskim suplementima, sistemski odgovor vašeg tela može zavisiti od rezidentnih mikroba koji se prvi put susreću u gastrointestinalnom traktu“, rekao je Markvort, mišićni biolog.
„I mi predlažemo da je sistemski odgovor u velikoj meri posredovan efektom na skeletne mišiće.“ Kao najveće mesto odlaganja glukoze i osetljivosti na insulin, skeletni mišići određuju metaboličko zdravlje, gojaznost i dijabetes, primetio je on.
Prethodna istraživanja pokazuju da ako se miševima daju antibiotici zajedno sa ribljim uljem, riblje ulje deluje drugačije nego bez antibiotika. „Šta je to sa konzumiranjem antibiotika koji sprečava da suplementi ribljeg ulja imaju svoju metaboličku korist na periferno metaboličko zdravlje kod miševa ili potencijalno kod ljudi? Ta studija sugeriše da su crevne bakterije potrebne, a mi ne znamo zašto“, rekao je on.
Pre otprilike deset godina, naučnici su tek počeli da prepoznaju važnost mikrobioma. „Sada shvatamo koliko to utiče na naše zdravlje u različitim aspektima“, rekao je Kros. „Mnoge stvari koje radimo koristeći ishranu za promovisanje zdravlja su zapravo uticaj na naš mikrobiom creva. Ali još uvek ne razumemo dovoljno da bismo znali kako da modifikujemo mikrobiom na specifičan način da bismo postigli svoj ishod.
„Ovo je dobar model za nas da identifikujemo interakcije između mikrobioma i domaćina da bismo razumeli kako mikrobiom utiče na metabolizam i fiziologiju“, rekao je Kros. „Preko toga možemo potencijalno identifikovati medijatore koje možemo koristiti kao ciljane terapeutike.“
