Međunarodna koalicija naučnika sa Državnog univerziteta Oregon objavila je godišnji izveštaj u časopisu BioScience, u kojem se upozorava na ozbiljno pogoršanje vitalnih znakova Zemlje, označavajući trenutnu situaciju kao „kritičnu i nepredvidivu novu fazu klimatske krize“. Izveštaj, nazvan „Izveštaj o stanju klime za 2024: Opasna vremena na planeti Zemlji“, naglašava potrebu za hitnim i odlučnim akcijama u oblastima poput energije, zagađenja, prirode, hrane i ekonomije.
„Veliki deo tkiva života na našoj planeti je ugrožen“, rekao je Vilijam Ripl, ugledni profesor na Univerzitetu Oregon State University College of Forestry. „Već smo usred naglog klimatskog preokreta, koji ugrožava život na Zemlji kao ništa što su ljudi ikada videli.“
Od 35 planetarnih vitalnih znakova koji se prate svake godine, čak 25 je u rekordnim ekstremima. U julu 2024. zabeležena su tri najtoplija dana u istoriji, a emisije fosilnih goriva dostigle su istorijski maksimum, dok ljudska populacija raste za otprilike 200.000 ljudi dnevno.
Godišnja potrošnja fosilnih goriva povećana je za 1,5% u 2023. godini, dok su obnovljivi izvori energije, iako su porasli za 15%, i dalje samo jedna četrnaestina ukupne potrošnje fosilnih goriva. Izveštaj takođe ukazuje na alarmantan porast godišnjeg gubitka drveća, koji je skočio sa 22,8 miliona hektara u 2022. na 28,3 miliona u 2023. godini.
„Stopa rasta emisija metana se ubrzava, što je izuzetno zabrinjavajuće“, izjavio je Kristofer Volf, naučnik u kompaniji za istraživanje kopnenih ekosistema. Pored toga, broj klimatskih katastrofa se povećava, uključujući smrtonosne toplotne talase širom Azije.
Naučnici upozoravaju da klimatske promene već raseljavaju milione ljudi, što može dovesti do veće geopolitičke nestabilnosti i potencijalnog društvenog kolapsa. Ripl ističe da je „imperativ da se postigne ogroman napredak“ na predstojećem sastanku UN o klimatskim promenama, koji će se održati od 11. do 22. novembra u Bakuu, Azerbejdžan.
Naučnici apeliraju na građane, istraživače i svetske lidere da preduzmu hitne mere i donesu hrabre odluke kako bi se suočili s ovom krizom koja ugrožava budućnost čovečanstva. „Budućnost čovečanstva zavisi od kreativnosti, moralnog vlakna i istrajnosti“, naglašava Volf.
