Veliki zdravstveni izazov našeg vremena je kada lekovi više ne deluju u lečenju infekcija. Ovo se dešava kada agensi koji izazivaju infekcije – to mogu biti bakterije, virusi ili gljivice – postanu otporni na lekove.
Antimikrobni lekovi su širok spektar lekova koji deluju na mikrobe – poput bakterija, gljivica, virusa ili parazita. Antibiotici, na primer, su jedna vrsta antimikrobnih sredstava koja deluju protiv bakterija.
Otpornost na antimikrobne lekove stoga otežava lečenje i sprečavanje širokog spektra infekcija.
Otpornost na antibiotike ugrožava programe javnog zdravlja, kao što je lečenje tuberkuloze. Takođe može ugroziti druge medicinske intervencije gde je potrebno lečenje da bi se sprečila infekcija, kao što su operacija, carski rez ili lečenje raka.
Glavni uzroci antimikrobne rezistencije su zloupotreba i prekomerna upotreba antimikrobnih sredstava kod ljudi, životinja i biljaka.
Antimikrobna rezistencija dovodi do više smrtnih slučajeva i bolesti u Africi u poređenju sa bilo kojim drugim. Kontinent je 2019. zabeležio 21% globalnih smrtnih slučajeva povezanih sa rezistencijom na antimikrobne lekove. Te godine je preko 1,05 miliona smrtnih slučajeva u Africi bilo povezano sa rezistencijom na antimikrobne lekove. Ovo predstavlja izuzetnu opasnost po zdravlje.
Zabrinjavajuće, predviđa se da će se smrtni slučajevi povezani sa otpornošću na antimikrobne lekove povećati na globalnom nivou. Trend se već primećuje u Africi. Na primer, najnoviji podaci pokazuju da raste udeo infekcija E. coli otpornih na cefalosporine (antibiotik koji se koristi za njihovo lečenje).
Da bi se ovo promenilo, potrebno je smanjiti teret bolesti koje zahtevaju antimikrobno lečenje.
Jedna grupa zaraznih bolesti koja preovlađuje u Africi su zanemarene tropske bolesti (NTD). Već postoje efikasni alati za njihovo sprečavanje, pa čak i uklanjanje. Ali svake godine milioni ljudi se zaraze i leče ih antimikrobnim sredstvima. Ovo povećava rizik od širenja otpora.
Pošto sam bio uključen u dizajniranje i implementaciju velikih programa kontrole zanemarenih tropskih bolesti, zalažem se za podsticaj da se ove bolesti eliminišu. Ovo se mora uraditi kroz integrisane pristupe, uključujući preventivnu medicinu, vodu i kanalizaciju, i kontrolu agenasa koji šire bolesti.
Čak i zemlje u kojima zanemarene tropske bolesti nisu uobičajene trebalo bi da učine ovaj korak, kao deo globalne zdravstvene bezbednosti.
Zapuštene tropske bolesti su grupa od 21 različitog stanja koje može izazvati dugoročne zdravstvene i ekonomske izazove.
Uzrokuju ih različiti patogeni uključujući crve, bakterije, gljivice i viruse. Od ovih bolesti, šest se leči antibioticima: buruli čir, lajšmanijaza, guba, onhocerkoza, trahom i afti.
Na globalnom nivou, milioni ljudi sa zanemarenim tropskim bolestima se svake godine leče antimikrobnim sredstvima.
Jedan od najefikasnijih pristupa javnog zdravlja za kontrolu zanemarenih tropskih bolesti je preventivna hemoterapija, koja uključuje masovnu primenu lekova, gde se ljudi leče bez dijagnoze. Bez obzira na to, nije održiv, kako u smislu troškova, tako i zbog toga što povećava rizik od rezistencije na antimikrobne lekove.
Međutim, preventivna hemoterapija je neophodno i efikasno sredstvo za smanjenje infekcije i bolesti. Od 2012. godine, više od 600 miliona ljudi je na ovaj način izlečeno od zanemarene infekcije tropskih bolesti.
Primer za to je program kontrole šistosomijaze u Zimbabveu (akutna bolest izazvana parazitskim crvima), u koji sam učestvovao. Preventivna hemoterapija je primenjivana na oko 5 miliona dece svake godine između 2012. i 2019. Nivoi infekcije su smanjeni sa 32% na nešto manje od 2% kod dece uzrasta 6-15 godina.
Najnoviji izveštaj Svetske zdravstvene organizacije iz 2022. godine pokazao je da je nešto manje od 1,7 milijardi ljudi širom sveta zahtevalo preventivnu hemoterapiju. Od toga je nešto manje od 600 miliona u Africi.
Drugi rizik za povećanje otpornosti na antimikrobne lekove je da se antibiotici koji se koriste za lečenje zanemarenih tropskih bolesti takođe koriste za lečenje drugih infekcija. Na primer, azitromicin (za lečenje trahoma i freskanja) se takođe koristi za lečenje drugih bakterijskih infekcija uključujući bronhitis, upalu pluća i polno prenosive bolesti.
Već, od šest zanemarenih tropskih bolesti koje se leče antibioticima, pet ima dokumentovanu rezistenciju na lekove. Ovaj trend će se samo povećati.
Stoga je od vitalnog značaja da se zanemarene tropske bolesti eliminišu tako da se koristi manje antibiotika i antimikrobnih sredstava. Ovo takođe štiti ljude od drugih opasnih infekcija.
Dobra vest je da alati za uklanjanje zanemarenih tropskih bolesti već postoje.
U protekloj deceniji, 51 zemlja je eliminisala najmanje jednu zanemarenu tropsku bolest. U osnovi ovih uspeha je upotreba višestrukih alata, međusektorskih strategija i trajni napori za sprečavanje i lečenje infekcija.
U slučaju bolesti koje prenose životinje ili insekti (vektori), radi se o kontroli vektora. Na primer, ubijanje muva koje prenose parazite onhocerkoze ili puževe domaćine za šistosomijazu.
Slično tome, obezbeđivanje bezbedne vode i sanitarnih objekata je ključno za eliminaciju bolesti. Na primer, organizmi koji izazivaju neke bolesti provode neke faze svog života u izmetu (izmetu). Dakle, kada se fekalije loše odlažu, oni mogu kontaminirati životnu sredinu i bolest se može preneti dalje.
Svetska zdravstvena organizacija postavila je cilj da 100 zemalja eliminiše najmanje jednu zanemarenu tropsku bolest do 2030. godine.
Ovo bi bila ogromna zdravstvena i ekonomska pobeda za zemlje u kojima su ove bolesti rasprostranjene.
To će takođe dovesti do smanjenja upotrebe antimikrobnih sredstava — što je vitalni globalni zdravstveni cilj.