Mogu li organizmi bez mozga i dalje pokazivati znake inteligencije? Istraživači sa Univerziteta Tohoku i Koledža Nagaoka imali su ovo pitanje na umu kada su sprovodili studiju za merenje procesa donošenja odluka u gljivama. Iako možda zvuči kao naučna fantastika, ovaj nivo bazalne spoznaje je moguć čak i kod gljiva.
„Iznenadili biste se koliko su gljive sposobne“, primećuje Ju Fukasava sa Univerziteta Tohoku, „One imaju sećanja, uče i mogu da donose odluke. Iskreno govoreći, razlike u načinu na koji rešavaju probleme u poređenju sa ljudima je zapanjujuće“.
Gljive rastu oslobađanjem spora, koje mogu klijati i formirati dugačke, paukove niti pod zemljom (micelijum). Obično vidimo samo sitne pečurke na površini, a da ne shvatamo da postoji ogromna mreža međusobno povezanih micelijuma ispod naših nogu. Preko ove mreže se informacije mogu deliti, nešto poput neuronskih veza u mozgu.
Studija, objavljena u Fungal Ecology 12. septembra 2024. godine, ispitala je kako je micelijska mreža koja propada drvo reagovala na dve različite situacije: drveni blokovi postavljeni u krug nasuprot unakrsnom rasporedu. Na primer, ako gljive nisu pokazale veštine donošenja odluka, jednostavno bi se raširile iz centralne tačke bez obzira na položaj blokova. Zanimljivo je da to nije ono čemu su istraživači bili svedoci.
Za poprečni raspored, stepen povezanosti je bio veći u krajnja četiri bloka. Pretpostavljalo se da je to zato što najudaljeniji blokovi mogu poslužiti kao „isturene stanice“ za micelijsku mrežu da se upusti u ekspedicije traženja hrane, stoga su bile potrebne gušće veze.
U kružnom rasporedu, stepen povezanosti je bio isti u svakom datom bloku. Ipak, mrtva tačka kruga ostala je jasna. Predloženo je da mreža micelija ne vidi korist u preteranom širenju u već dobro naseljenom području.
Ovi nalazi sugerišu da je micelijska mreža bila u stanju da prenese informacije o svom okruženju kroz celu mrežu i da u skladu sa tim promeni smer rasta na osnovu oblika.
Naše shvatanje tajanstvenog sveta gljiva je ograničeno, posebno u poređenju sa našim poznavanjem biljaka i životinja. Ovo istraživanje će nam pomoći da bolje razumemo kako funkcionišu biotički ekosistemi i kako su se različite vrste saznanja razvile u organizmima.
