Džon Hopfild i Džefri Hinton dobili su u utorak Nobelovu nagradu za fiziku za otkrića i pronalaske koji su činili blokove mašinskog učenja.
„Ovogodišnja dva dobitnika Nobelove nagrade za fiziku koristila su alate iz fizike za razvoj metoda koje su osnova današnjeg moćnog mašinskog učenja“, navodi se u saopštenju Nobelovog komiteta.
Hopfildovo istraživanje se sprovodi na Univerzitetu Prinston, a Hinton radi na Univerzitetu u Torontu.
Elen Muns, članica Nobelovog komiteta pri Kraljevskoj švedskoj akademiji nauka, rekla je da su dvojica laureata „koristila fundamentalne koncepte iz statističke fizike da dizajniraju veštačke neuronske mreže koje funkcionišu kao asocijativna sećanja i pronalaze obrasce u velikim skupovima podataka.
Ona je rekla da su takve mreže korišćene za unapređenje istraživanja u fizici i da su „takođe postale deo našeg svakodnevnog života, na primer u prepoznavanju lica i prevođenju jezika“.
Nobelova nagrada za fiziku dodeljena je dan nakon što su dva američka naučnika osvojila medicinsku nagradu za otkriće mikroRNK.
Trojica naučnika dobila su prošlogodišnju Nobelovu nagradu za fiziku za prvi pogled u deliću sekunde u superbrzi svet rotirajućih elektrona, polje koje bi jednog dana moglo dovesti do bolje elektronike ili dijagnoze bolesti.
Nagrada za 2023. pripala je francusko-švedskoj fizičarki Anne L’Huillier, francuskom naučniku Pjeru Agostiniju i Ferencu Krauzu rođenom u Mađarskoj za njihov rad sa sićušnim delom svakog atoma koji juri oko centra i koji je od suštinskog značaja za praktično sve: hemiju, fiziku, naša tela i naše naprave.
Šest dana objavljivanja Nobelove nagrade otvoreno je u ponedeljak, a Amerikanci Viktor Ambros i Geri Ruvkun osvojili su nagradu za medicinu za otkriće sićušnih delova genetskog materijala koji služe kao prekidači za uključivanje i isključivanje unutar ćelija koji pomažu u kontroli šta ćelije rade i kada to rade.
Ako naučnici mogu bolje da shvate kako funkcionišu i kako da manipulišu njima, to bi jednog dana moglo dovesti do moćnih tretmana za bolesti poput raka.
Nagrada za fiziku donosi novčanu nagradu od 11 miliona švedskih kruna (1 milion dolara) iz zaveštanja koje je ostavio kreator nagrade, švedski pronalazač Alfred Nobel. Dodeljivana je 117 puta. Laureati su pozvani da svoje nagrade dobiju na svečanostima 10. decembra, na godišnjicu Nobelove smrti.
Nobelova saopštenja se nastavljaju dodelom nagrade za hemiju i fiziku u sredu i književnost u četvrtak. Nobelova nagrada za mir biće proglašena u petak, a nagrada za ekonomiju 14. oktobra.
