Novo istraživanje Univerziteta u Sidneju ukazuje na to da međunarodni napori za očuvanje doprinose očuvanju oko 10% ribljih zaliha na koralnim grebenima. Studija, objavljena u časopisu PNAS, vođena je profesorom Džošua Cinerom sa Škole geonauka i dr Iainom Caldwellom iz Društva za zaštitu divljih životinja, a uključivala je tim naučnika iz SAD-a, Velike Britanije, Kenije, Francuske i Nemačke.
Istraživači su analizirali podatke o ribama sa skoro 2.600 lokacija tropskih grebena i razvili model koji pokazuje da se približno 10% riblje biomase može pripisati postojećim zaštitama. Profesor Cinner, direktor istraživačkog centra Thriving Oceans, izjavio je:
„Milioni ljudi ovise o ribama s grebena za svoje životne potrebe. Međutim, prekomerni ribolov ozbiljno ugrožava dobrobit priobalnih zajednica širom sveta. Zaštita može pomoći u povećanju ribljih zaliha i pružiti direktne koristi za ljude.“
Cinner je napomenuo da je, iako su napori za očuvanje doprineli povećanju ribljih zaliha na globalnim koralnim grebenima, taj doprinos relativno skroman, što ukazuje na značajan prostor za poboljšanje.
Koralni grebeni širom sveta suočavaju se sa značajnim pritiscima zbog ljudskih aktivnosti, uključujući klimatske promene, zagađenje i prekomerni ribolov. Zaštićena morska područja (MPA), gde su postavljena ograničenja na ljudsku aktivnost, predstavljaju važno sredstvo za očuvanje ovih staništa. Trenutno MPA pokrivaju samo otprilike 8% svetskih okeana, ali se očekuje da će se to ubrzano proširiti u narednim godinama.
Na Konferenciji UN o biodiverzitetu 2022. godine, 196 zemalja se obavezalo da će zaštititi 30% kopnenih, slatkovodnih, obalnih i morskih područja do 2030. godine, što je poznato kao inicijativa 30×30. Autori studije nadaju se da će njihovi nalazi pomoći u maksimizaciji koristi od ove inicijative.
Profesor Cinner je dodao:
„Naše modeliranje pokazuje da možemo povećati riblje zalihe na koralnim grebenima za do 28% globalno povećanjem pokrivenosti potpuno zaštićenih grebena na 30%, ali samo ako su ovi grebeni strateški odabrani.“
Dr Iain Caldwell je naglasio da, iako su zone zabrane ribolova efikasne, one nisu jedini način za povećanje riblje populacije. On je istakao:
„Iako zabrana ribolova omogućava najveći podsticaj za riblju biomasu po jedinici zaštićene površine, drugi oblici upravljanja ribarstvom takođe mogu biti efikasni i pogodniji za lokalne zajednice koje zavise od grebenskih riba.“
Istraživački tim je otkrio da više od 50% koralnih grebena nema nikakva ograničenja za ribolov. Koristeći prediktivni model, istraživači su simulirali uticaj postavljanja ograničenja ribolova na sve koralne grebene koji trenutno nisu regulisani, otkrivajući da bi se globalne zalihe ribe povećale za dodatnih 10,5%, što je u suštini jednako svim dosadašnjim naporima za očuvanje.
Profesor Cinner je zaključio:
„Ograničenja u ribarstvu nisu tako efikasna kao MPA bez prostornog planiranja, ali imaju tendenciju da budu manje kontroverzna među ribarima, što može rezultirati boljim poštovanjem pravila i njihovim lakšim sprovođenjem. Održavanje populacije riba koralnih grebena zahteva korišćenje svih dostupnih alata.“
Ovo istraživanje ukazuje na hitnu potrebu za strateškim očuvanjem i upravljanjem ribarstvom, kako bi se očuvali koralni grebeni i osiguralo da riblji resursi budu dostupni budućim generacijama.
