Studija koju su vodili istraživači Johns Hopkins Medicine zaključuje da uobičajeni načini pozicioniranja ruke pacijenta tokom skrininga krvnog pritiska (BP) mogu značajno precijeniti rezultate testova i mogu dovesti do pogrešne dijagnoze hipertenzije.
U izveštaju o studiji, koji je objavljen 7. oktobra u JAMA Internal Medicine, istraživači su ispitivali efekte tri različita položaja ruku: ruka oslonjena na sto, ruka oslonjena na krilo i ruka bez oslonca koja visi sa strane pacijenta.
Istraživači su otkrili da krilo podržava precenjivanje sistolnog pritiska (najviši broj u očitavanju krvnog pritiska) za skoro 4 mmHg, a ruka bez podrške koja visi sa strane precenjuje sistolni pritisak za skoro 7 mmHg.
Nalazi potvrđuju da položaj ruke čini „ogromnu razliku“ kada je u pitanju tačno merenje krvnog pritiska, kaže Tami Brejdi, doktor medicine, potpredsednik za klinička istraživanja na Odeljenju za pedijatriju na Univerzitetu Džon Hopkins. Medicina, medicinski direktor programa pedijatrijske hipertenzije u Dečjem centru Džons Hopkins, zamenik direktora Velč centra za prevenciju, epidemiologiju i klinička istraživanja i viši autor studije.
I oni naglašavaju važnost pridržavanja kliničkih smernica koje zahtevaju čvrstu podršku na stolu ili drugoj površini prilikom merenja krvnog pritiska, dodaju istraživači.
Prema Američkom udruženju za srce, skoro polovina odraslih u SAD ima povišen krvni pritisak, a dijagnoza se postavlja kada je izmerena sila krvi koja teče kroz krvne sudove veća od onoga što se generalno smatra normalnom, u proseku 120/80.
Nelečen, visok krvni pritisak povećava rizik od moždanog udara, srčanog udara i drugih ozbiljnih kardiovaskularnih stanja. Pošto hipertenzija može izazvati minimalne simptome ili nikakve simptome, rani i česti skrining tokom rutinskih pregleda smatra se kamenom temeljcem upravljanja hipertenzijom.
U većini slučajeva, promene u načinu života, kao što su gubitak težine, zdrava ishrana i vežbanje, kao i terapija bilo kojim od raznih lekova, mogu držati krvni pritisak pod kontrolom.
Najnovije smernice za kliničku praksu Američkog udruženja za srce naglašavaju nekoliko ključnih koraka za tačno merenje — uključujući odgovarajuću veličinu manžetne, oslonac za leđa, stopala ravna na podu sa neprekrštenim nogama i odgovarajući položaj ruku, u kojem je sredina podesivog krvnog pritiska. manžetna je postavljena u sredini srca na ruci oslonjenoj na sto ili sto.
Uprkos ovim preporukama, istraživači kažu da se krvni pritisak prečesto meri sa pacijentima koji sede na ispitnom stolu bez ikakve ili neadekvatne podrške za ruke. U nekim slučajevima, kliničar drži ruku, ili pacijent drži ruku u krilu.
U novoj studiji Džonsa Hopkinsa, istraživači su regrutovali 133 odrasla učesnika (78% crnaca, 52% žena) između 9. avgusta 2022. i 1. juna 2023. Učesnici studije, koji su bili u rasponu od 18 do 80 godina, bili su nasumično raspoređeni u jednu od šest mogućih grupa koje su se razlikovale po redosledu tri sedeće pozicije ruku.
Merenja su vršena tokom jedne posete između 9 i 18 časova. Pre nego što su preduzete mere krvnog pritiska, svi učesnici su prvo ispraznili bešiku, a zatim dva minuta hodali kako bi oponašali tipičan klinički scenario u kojem ljudi ulaze u kliniku ili ordinaciju pre nego što se obavi skrining. Zatim su prošli petominutni period odmora sedeći sa poduprtim leđima i stopalima.
Svaka osoba, koja je nosila manžetnu za krvni pritisak na nadlaktici odabranu i dimenzionisanu na osnovu veličine nadlaktice, imala je tri seta trostrukih merenja digitalnim uređajem za krvni pritisak u razmaku od 30 sekundi.
Po završetku svakog seta od tri merenja, manžetna je uklonjena, učesnici su hodali dva minuta i odmarali pet minuta. Prilikom iste posete, oni su zatim prošli četvrti set trostrukih merenja sa svojom rukom oslonjenom na sto, set koji se koristio za obračun dobro poznatih varijacija u očitavanju krvnog pritiska. Sva merenja su sprovedena u tihom i privatnom prostoru, a od učesnika je zatraženo da ne razgovaraju sa istraživačima i ne koriste svoje telefone tokom skrininga.
Istraživači su otkrili da su merenja krvnog pritiska dobijena sa položajima ruku koji se često koriste u kliničkoj praksi – ruka u krilu ili bez oslonca sa strane – bila su znatno veća od onih dobijenih kada je ruka bila oslonjena na sto, standardni, preporučeni položaj ruke.
Podupiranje ruke u krilu precenilo je sistolni krvni pritisak – najveći broj očitavanja, ili snagu protoka krvi kada se ispumpava iz srca, za 3,9 mmHg i dijastolni krvni pritisak – donji broj ili pritisak u arterijama kada se srce miruje između otkucaja, za 4,0 mmHg. Ruka bez oslonca sa strane je precenila sistolni za 6,5 mmHg i dijastolni za 4,4 mmHg.
„Ako konstantno merite krvni pritisak rukom bez podrške, a to vam daje precenjen krvni pritisak od 6,5 mmHg, to je potencijalna razlika između sistolnog krvnog pritiska od 123 i 130, ili 133 i 140 – što se smatra hipertenzijom u stadijumu 2. kaže Sheri Liu, M.H.S., koordinator za epidemiološka istraživanja u Velch Centru za prevenciju, epidemiologiju i klinička istraživanja, Odeljenje za epidemiologiju, na Johns Hopkins Bloomberg školi javnog zdravlja i autor studije.
Istraživači upozoravaju da se rezultati njihove studije mogu primeniti samo tokom skrininga sa automatizovanim BP uređajima, i možda se ne odnose na očitavanja obavljena drugim BP uređajima.
Međutim, Brejdi kaže, nalazi sugerišu da kliničari treba da obrate veću pažnju na smernice za najbolju praksu i da pacijenti „moraju da se zalažu za sebe u kliničkom okruženju i kada mere krvni pritisak kod kuće“.