Izloženost nezdravim nivoima zagađenja vazduha tokom trudnoće može produžiti simptome postporođajne depresije kod novopečenih majki, prema novom istraživanju.
Tim istraživača sa Univerziteta Južne Kalifornije procenio je kvalitet vazduha u zajednicama više od 350 trudnica širom Velikog Los Anđelesa od 2015. do 2023. Istraživači su zatim pratili mentalno zdravlje žena do tri godine nakon porođaja.
Naučnici su otkrili da su žene koje su bile izložene većem nivou azot-dioksida i zagađenju česticama koje se mogu udahnuti — dva preovlađujuća oblika zagađenja vazduha — tokom drugog tromesečja imale skoro četiri puta veću verovatnoću da dožive depresiju do tri godine nakon trudnoće.
Loš kvalitet vazduha je identifikovan kao jedan od nekoliko faktora povezanih sa postporođajnom depresijom, ozbiljnim mentalnim zdravstvenim stanjem koje je često povezano sa intenzivnim osećanjem tuge i poteškoćama u vezi sa novorođenčetom.
Novo istraživanje naglašava potrebu za skriningom mentalnog zdravlja nakon 12-mesečnog postporođajnog perioda, kaže koautor studije Traci Bastain, vanredni profesor kliničke populacije i nauka o javnom zdravlju na Medicinskom fakultetu Keck na USC. Takođe sugeriše da će žene možda morati da budu posebno oprezne u pogledu minimiziranja izloženosti zagađenju vazduha kada su trudne od četiri do šest meseci.
„Postoji mnogo promena u trudnoći koje se dešavaju telu žene dok se ona sprema da pripremi svoje telo za porođaj“, rekao je Bastain.
„Postoje promene u otkucaju srca, u zapremini krvi i u disanju – sve ove vrste fizioloških promena se dešavaju zato što postoji telo koje raste u njenom telu. I zbog toga, mislimo na ovaj period [drugog trimestra] trudnoća kao potencijalno ranjiv period za izlaganje životne sredine, uključujući zagađenje vazduha.“
U južnoj Kaliforniji – regionu koji trpi neke od najviših nivoa zagađenja vazduha u zemlji – izbegavanje štetnih emisija može biti izazov.
Azot-dioksid, gas koji iritira pluća i komponenta smoga, je skoro neizbežan jer se proizvodi sagorevanjem fosilnih goriva. Automobili na benzin i peći na prirodni gas su samo dva uobičajena izvora NO 2 .
Čvrste čestice koje se mogu udahnuti, ili PM 10 , uključuju ostatke kao što su prašina, polen, pepeo i čađ.
Neki od najvećih izvora NO 2 i PM 10 su zakrčeni putevi i autoputevi Los Anđelesa. Iako se vežbanje i aktivnosti na otvorenom podstiču za trudnice, Bestain je rekao da je važno izbegavati autoputeve, posebno tokom špica i najtoplijih sati u danu.
Ali zagađenje povezano sa saobraćajem je nesrećna stvarnost za mnoge zajednice u nepovoljnom položaju. Bastain i drugi istraživači USC-a su pratili grupu žena – i njihovu decu – oko devet godina kako bi bolje razumeli kako uslovi životne sredine, ishrana i proizvodi za široku potrošnju mogu uticati na zdravlje majki.
Većina učesnika su Latinoamerikanci sa niskim primanjima, za koje je Bastain rekao da su možda u većem riziku od depresije zbog finansijskih ograničenja i poteškoća u prevazilaženju jezičkih barijera u sistemu zdravstvene zaštite.
U studiji kvaliteta vazduha, više od 17% žena je izjavilo da imaju simptome depresije jednu ili dve godine nakon porođaja. Oko 13% žena je i dalje iskusilo ove simptome nakon tri godine.
Maternal Mental Health Nov, neprofitnu organizaciju sa sedištem u Los Anđelesu, osnovala je 2007. Kimberli Vong, lokalna advokatica koja je doživela tešku postporođajnu depresiju i koja je smatrala da je njen lekar uglavnom odbacio njene simptome. To je motivisalo Vonga da stvori organizaciju kako bi se pozabavilo nedostatkom svesti i obuke među pružaocima zdravstvenih usluga o ovim poremećajima mentalnog zdravlja, kaže izvršni direktor organizacije Keli O’Konor.
„Kada se oporavila, rekla je: ‘Ako sam imala toliko problema da pronađem resurse koji su mi potrebni – a ja sam dobro obrazovana, govorim engleski, imam dobru zdravstvenu zaštitu i podržavaju muža i porodicu – šta bi neko bez tih resursa radio u mojoj situaciji?“ rekao je O’Konor.
Bez odgovarajućih resursa, depresija i poremećaji raspoloženja mogu nastaviti da traju.
„Ako ostane neidentifikovan ili se ne leči, može trajati duže od 36 meseci“, rekao je O’Konor.
Studija USC pridružuje se sve većem broju istraživanja koja povezuju zagađenje vazduha sa depresijom, anksioznošću, kognitivnim padom i drugim neurološkim stanjima. Nalazi naglašavaju važnost šireg proučavanja kvaliteta vazduha u odnosu na zdravlje.
„Zagađenje vazduha se tradicionalno smatralo vrstom izloženosti koja utiče na pluća“, rekao je Bastain.
„Ali u poslednjih nekoliko decenija, mislim da je došlo do spoznaje i priznanja da zagađenje vazduha ima mnogo veće sistemske efekte. I jedna od onih oblasti koje su počele da se istražuju 2010-ih su efekti direktno na mozak.“
