Međunarodni tim istraživača sproveo je revolucionarno istraživanje na lokaciji Casas del Turunuelo u Guarenji, Badahoz, Španija. Njihov rad je objavljen u časopisu Naučni izveštaji.
Arheološko nalazište je najbolje očuvana zemljana građevina u zapadnom Mediteranu. Zahvaljujući izuzetnom stanju očuvanosti, tim istraživača sa Univerziteta u Helsinkiju i Mursiji, zajedno sa Institutom za arheologiju (CSIC—Junta de Ektremadura), uspešno je rekonstruisao proces izgradnje ovog monumentalnog zdanja. Esther Rodrigues Gonzales i Sebastian Celestino Perez, CSIC, bili su zaduženi za iskopavanje ovog lokaliteta od 2014. godine.
Marta Lorenzon sa Univerziteta u Helsinkiju, ključni član istraživačkog tima, objašnjava: „Naš cilj je bio da razumemo kako su zemljani materijali obrađeni i korišćeni, organizaciju rada i nivoe veština zajednice uključene u izgradnju. Cilj nam je bio da rasvetlimo metode gradnje, eksploataciju životne sredine i društveno-političke strukture koje su omogućile stvaranje ovakve monumentalne arhitekture.“
Prema jednom od koautora istraživanja, Benjaminu Kutiljasu Viktoriji, upotreba zemljane konstrukcije od strane Tartesijanaca bila je veoma prilagođen i održiv pristup, posebno u lokalnim ekološkim kontekstima. Činjenica da su napredovali koristeći ovaj oblik arhitekture dodaje novu dimenziju priči o njihovim građevinskim veštinama i kulturi, onu koja nije mnogo naglašena u prethodnim istraživanjima.
Ovo dostignuće ne samo da ističe napredne arhitektonske veštine Tartesijanaca, već i naglašava njihov održivi pristup izgradnji u skladu sa njihovim lokalnim okruženjem.
„Ovo istraživanje nam može pomoći da bolje razumemo prakse održive gradnje iz prošlosti koje bi mogle da inspirišu savremenu gradnju. Korišćenje lokalnih, prirodnih resursa na koordinisan način moglo bi da ponudi ideje za ekološki prihvatljive pristupe gradnji danas“, navodi Lorenzon.
Pored toga, razumevanje kako su drevna društva organizovala upravljanje radom i resursima može pružiti lekcije za moderno upravljanje projektima i koordinaciju radne snage.
„Sposobnost rekonstrukcije ovih drevnih tehnika pruža neprocenjiv uvid u to kako je ova protoistorijska kultura napredovala i prilagođavala se, nudeći novu dimenziju našem razumevanju njihove genijalnosti i otpornosti“, zaključuje Lorenzon.
