Zemlje EU su u petak dale definitivno zeleno svetlo za velike dodatne carine na električne automobile proizvedene u Kini, uprkos nemačkim upozorenjima da će to izazvati trgovinski rat sa Pekingom.
Evropska komisija — koja je privremeno odobrila taj korak u junu nakon što je istraga pokazala da je državna pomoć Pekinga proizvođačima automobila bila nepravedna — sada ima slobodu da uvede visoke tarife na pet godina od kraja oktobra.
Kina je oborila „protekcionističke“ tarife i upozorila da bi one izazvale trgovinski rat, ali će se razgovori o rešavanju spora oko subvencija nastaviti između dve strane uprkos glasanju u petak.
Deset zemalja članica, uključujući Francusku, Italiju i Poljsku, podržalo je uvođenje carina do 35,3 odsto, što je povrh postojećih dažbina od 10 odsto, reklo je za AFP nekoliko evropskih diplomata.
Samo pet, uključujući Nemačku i Mađarsku, glasalo je protiv, dok je 12 bilo uzdržano, uključujući Španiju i Švedsku.
Iako tarife nisu dobile podršku većine država, opozicija nije bila dovoljna da ih blokira — za šta bi bilo potrebno najmanje 15 država koje predstavljaju 65 odsto stanovništva bloka.
To ostavlja izbor o napretku u rukama Evropske komisije — zadužene za trgovinsku politiku za blok — koja je rekla da je „dobila neophodnu podršku za usvajanje tarifa“.
Dužnosti EU su suprotstavile Francusku i Nemačku jedna protiv druge, a Pariz tvrdi da su neophodne da bi se proizvođači automobila iz EU izjednačili sa kineskim kolegama.
Nemačka, poznata po svojoj snažnoj automobilskoj industriji i svojim ključnim proizvođačima, uključujući BMV, Folksvagen i Mercedes, koji su uveliko investirali u Kini, pozvala je komisiju da ne nastavi.
„Komisija EU… ne bi trebalo da izazove trgovinski rat uprkos glasanju u korist“ tarifa, rekao je ministar finansija Kristijan Lindner na platformi društvenih medija Ks. „Potrebno nam je rešenje putem pregovora“.
Berlin ima jake argumente na svojoj strani: Peking je zapretio snažnom osvetom i već je otvorio istragu o evropskim rakijama, mlečnim i svinjskim proizvodima uvezenim u Kinu.
Kina je uzalud pokušavala da prekine stupanje carina na snagu kroz dijalog, ali razgovori do sada nisu uspeli da proizvedu sporazum koji bi zadovoljio EU.
Komisija je saopštila da bi sve obaveze mogle biti ukinute kasnije ako Kina odgovori na zabrinutost EU.
„EU i Kina nastavljaju da naporno rade na istraživanju alternativnog rešenja“, rekao je portparol Komisije za trgovinu Olof Gil.
Grupa koja predstavlja kineske kompanije u Evropi pozvala je EU da „odloži“ primenu „protekcionističkih“ tarifa.
„Snažno ohrabrujemo EU da… daje prioritet rešavanju sporova i trgovinskih tenzija kroz konsultacije i dijalog“, navodi se u saopštenju Kineske trgovinske komore pri EU.
Francuski i nemački proizvođači automobila podeljeni su oko dužnosti.
Nemački automobilski gigant Folksvagen rekao je da su „pogrešan pristup i da neće poboljšati konkurentnost evropske automobilske industrije“, jer je pozvao na pregovore sa Pekingom kako bi se izbegao trgovinski sukob.
U međuvremenu, američko-francusko-italijanska auto grupa Stellantis saopštila je da „primi na znanje” glasanje, ponavljajući svoju posvećenost „slobodnoj i fer konkurenciji”, ponavljajući slične oprezne komentare krovne grupe, Evropskog udruženja proizvođača automobila.
Dodatne carine se takođe primenjuju, po različitim stopama, na vozila proizvedena u Kini od strane stranih grupa kao što je Tesla — koja se suočava sa tarifom od 7,8 odsto.
Brisel kaže da ima za cilj da zaštiti evropske proizvođače automobila u kritičnoj industriji koja obezbeđuje posao za oko 14 miliona ljudi širom Evropske unije, ali ne koristi velike državne subvencije kao u Kini.
Kanada i Sjedinjene Države su poslednjih meseci uvele mnogo veće carine od 100 odsto na uvoz kineskih električnih automobila.
Kao pokazatelj kako su se strahovi proširili u Evropi pre konačnog glasanja, španski premijer Pedro Sančez je poništio svoju početnu podršku i zatražio od Brisela prošlog meseca da „preispita”.
Mađarska je takođe bila glasna u svom protivljenju. Pre glasanja, premijer Viktor Orban nazvao je tarife „sledećim korakom u ekonomskom hladnom ratu”, za koji je rekao da predstavlja „ogromnu pretnju Mađarskoj”.
Trgovinske tenzije između Kine i EU nisu ograničene na električne automobile, a istrage koje je pokrenuo Brisel takođe su usmerene na kineske subvencije za solarne panele i vetroturbine.
Blok se suočava sa teškim zadatkom dok pokušava da podstakne svoju industriju čiste tehnologije i investira u zelenu tranziciju bez izazivanja bolnog trgovinskog rata sa Kinom.