Neki od najčešćih tretmana za Parkinsonovu bolest imaju neželjene efekte koji ometaju donošenje razumnih odluka. Studija je sada identifikovala deo mozga gde se ovi neželjeni efekti mogu pokrenuti, što nam potencijalno daje način da upravljamo njima.
Predvođena istraživačima sa Univerziteta zdravlja Fudžita u Japanu, studija je proučavala efekte pramipeksola na miševe. Pramipeksol se može koristiti sam ili sa drugim lekovima za lečenje Parkinsonovih simptoma, ali takođe može da izazove štetno kompulzivno ponašanje poput kockanja, ishrane ili prekomerne kupovine.
Pramipeksol deluje tako što oponaša neurotransmiter dopamin, koji je smanjen u mozgu ljudi sa Parkinsonovom bolešću. Ovde su istraživači konstruisali miševe da pokažu oštećenje neurona slično onom izazvanom Parkinsonovom bolešću pre nego što su ih tretirali pramipeksolom.
Miševi su zatim postavljeni na zadatke rizika i nagrade dizajnirane da se zalažu za kockanje, i sasvim sigurno, miševi su pokazali kompulzivno ponašanje – birajući opcije visokog rizika i visoke nagrade koje odgovaraju načinu na koji kockari zavisni mogu da deluju.
Blisko posmatranje mišjeg mozga dovelo je istraživače do dela nervnog sistema koji se zove spoljašnji globus pallidus, koji pomaže u regulisanju voljnih i podsvesnih pokreta i koji je bio abnormalno aktivan kod miševa kockanja.
Spoljni globus pallidus je zapravo već uspešno ciljan za lečenje Parkinsonove bolesti kroz duboku stimulaciju mozga, a ovo istraživanje sugeriše da bi takođe moglo pomoći u upravljanju neželjenim efektima pramipeksola.
„Naša otkrića mogu dovesti do razvoja novih lekova ili intervencija koje posebno ciljaju na spoljašnji globus pallidus“, kaže Hisajoši Kubota, neuronaučnik sa Univerziteta zdravlja Fudžita.
„Ovo bi pomoglo u sprečavanju ili smanjenju oštećenja donošenja odluka kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću.“
Kada su miševima ubrizgani lekovi da „isključe“ spoljašnji globus pallidus, ponašanje životinja postalo je normalnije u zadatku kockanja, pružajući dodatne dokaze da neuroni u regionu i njihove veze ne funkcionišu kako bi trebalo.
Još uvek su rani dani za ovo istraživanje, ali saznanje gde u mozgu ožičenje ide po zlu – pod pretpostavkom da je kod ljudi isto kao i kod miševa – dobar je početak. To bi čak moglo pomoći onima koji nemaju Parkinsonovu bolest i koji imaju kompulzivne navike, sugerišu istraživači, kada budu sprovedene dalje studije.
Dok sredstvo za preokretanje neurodegeneracije poremećaja tek treba da se otkrije, poboljšanja u terapijama koje usporavaju njegov napredak mogu napraviti značajnu razliku. Ova nova otkrića bi trebalo da pomognu da ti tretmani budu efikasniji.
„Istraživanje kako lekovi za Parkinsonovu bolest utiču na donošenje odluka pomoći će javnosti da bolje razume složenost bolesti i njenog lečenja“, kaže Kubota.
„Ovo će koristiti pacijentima, njihovim porodicama i negovateljima i motivisati ih da razmotre ranu negu i preventivne strategije.“
Istraživanje je objavljeno u Međunarodnom časopisu za molekularne nauke.
