Šef estonske spoljno-obaveštajne agencije KAPO Kaupo Rosin veruje da neodlučnost država članica NATO-a podstiče Rusiju da dalje eskalira odnose sa Zapadom.
Prema rečima šefa estonske obaveštajne službe, ruski diktator Vladimir Putin sumnja da je Moskva trenutno spremna za direktan vojni sukob sa NATO-om. Međutim, Rosin veruje da Rusija može da pokrene globalni oružani sukob ako Putin vidi da može da izađe iz rata nepovređen, izvlačeći se činom agresije.
Kako je navedeno u obavještajnom izvještaju objavljenom u februaru 2024. godine, Moskva se priprema za vojnu konfrontaciju sa Zapadom, koja bi mogla izbiti u narednoj deceniji.
Rosin smatra da se u tom pogledu moraju uzeti u obzir brojni faktori. „Prvo veliko pitanje je kako se završava sukob u Ukrajini, a to će odrediti budući put Rusije, koja je u ovom slučaju agresor. Ako imamo situaciju nakon ukrajinsko-ruskog rata da Rusija izađe kao pobednik, a to će se desiti“, rekao je on. veoma samouverena sila, ona će sve proračune praviti na osnovu te nove situacije“, uveren je šef estonske obaveštajne službe.
Zbog toga, smatra Rozin, Zapad treba da bude zainteresovan da Rusija izađe iz rata protiv Ukrajine kao oslabljena država sa mnogo unutrašnjih problema. Mislim da Putin ne bi preživeo ruski poraz“, naglasio je Rozin.
Drugi odlučujući faktor je koliko će vremena Rusima biti potrebno da obnove ili stvore obnovljene oružane snage. Treba imati na umu da su ruske oružane snage danas nekoliko stotina hiljada vojnika veće nego pre početka invazije velikih razmera, podsetio je Rosin i dodao da Moskva proširuje i proizvodnju municije i modernog naoružanja, od kojih neki još nisu bili zaposleni u ratu. Međutim, on je siguran da Rusija godinama neće moći da održi stopu stvaranja ljudstva i opreme za svoj rat na iscrpljivanje.
Rosin je takođe potvrdio da Moskva već dugo orkestrira akte sabotaže ne samo u Estoniji, već iu drugim evropskim zemljama. Prema rečima šefa obaveštajne službe, takve akcije Rusije imaju za cilj stvaranje tenzija u Estoniji i osmišljene da podrive podršku Ukrajini. To se radi kako bi se zapadne demokratije više fokusirale na domaće probleme, a manje na podršku Ukrajini, naglasio je on. Istovremeno, prema Rosinovim rečima, Rusija očekuje da NATO te hibridne napade neće videti kao izgovor za pozivanje na član 5 povelje Alijanse, prema kojem se napad na jednu državu članicu NATO-a posmatra kao jedan na sve saveznike, što rezultira u odgovoru svih država članica.
Rosin deli stav estonskog predsednika Alara Karisa, koji oštro kritikuje saveznike da sputavaju Ukrajinu od udara duboko u rusku teritoriju, navodno zbog straha od eskalacije.
Prema rečima šefa obaveštajne službe, Moskva je tokom rata u Ukrajini instalirala nekoliko paradigmi u umove zapadnih političara. „Prva je da sukob treba da se odvija samo na teritoriji žrtve, a agresor, iz bilo kog razloga, treba da ostane netaknut“, napomenuo je on. „Ovo je prvi put u vojnoj istoriji.
Druga ideja je da Rusija navodno ne može da izgubi. „Nije tačno: Rusija je tokom istorije izgubila nekoliko ratova“, podsetio je Rozin.
On takođe smatra da ruski političari i propagandisti namerno pokušavaju da poseju strah i neodlučnost u zemljama NATO-a. Istovremeno, vidljiva slabost Zapada je poziv na dalju eskalaciju sa ruske strane, naglasio je Rosin. Po njegovom shvatanju, zadatak zemalja na istočnom krilu NATO-a je da nastave da to objašnjavaju svojim zapadnim saveznicima.
Rosin se takođe ne slaže sa mišljenjem nekih zapadnih političara koji izražavaju želju da se brzo postigne diplomatsko rešenje vojnog sukoba u Ukrajini i kompromis sa Rusijom i smatraju da je resetovanje odnosa sa Moskvom verovatno ili čak neminovno. „Uveren sam da se aktuelni ruski režim mora strateški poraziti. Jer, čak i ako Putin bude delimično uspešan u svojim ciljevima, procenjujemo da će se nastaviti. Dakle, rat u Ukrajini neće biti gotov na srednji rok, čak i ako mi imati zamrznut konflikt ili nešto slično u nekom trenutku“, smatra šef estonske obaveštajne službe.
Prema njegovim rečima, u ratu iscrpljivanja koji se vodi u Ukrajini, na kraju će pobediti strana sa više volje i resursa. Očigledno je da je Ukrajini potrebno dodatno naoružanje i municija. Prema tome, NATO ne bi trebalo ni na koji način da se uzdrži da podrži Ukrajinu bilo kojom vrstom oružja ili municije koja im je potrebna, rekao je Rosin.
Govoreći o dugoročnom rešenju sukoba, šef obaveštajne službe ne vidi drugu opciju osim da se na kraju obezbedi pobeda Ukrajinaca, dodajući da je to „stvarno izvodljivo“.
Estonija je u junu najavila novi paket vojne pomoći Ukrajini, koji uključuje sisteme PVO kratkog dometa zajedno sa municijom za njih.
