Domove za stare teško mogu sebi da priušte mnogi penzioneri u Srbiji. Nadežda Satarić, predsednica UO Udruženja „Snaga prijateljstva-Amity“ i magistar socijalne politike ističe da skoro 70 odsto penzionera prima penziju nižu od minimalne potrošačke korpe koja je u junu iznosila 53.517 dinara, dok je niže penzije od 25.000 dinara primilo više od 450.000 penzionera, piše portal Biznis.rs.
Nadežda Satarić ukazuje da je van penzijskog sistema još 140.000 osoba starijih od 65 godina, od kojih su 120.000 starije žene koje žive van velikih gradskih sredina, a neke od njih i u dubokom siromaštvu.
„Raspadanje tradicionalnih mreža za podršku, od porodičnih do komšijskih, koje nestaju kao posledica ekonomske migracije, znači i da mnoge od ovih osoba nemaju nikakvu porodičnu brigu i negu. Usluge domova za stare koristi manje od 20.000 starijih godišnje. Neki ne žele da svoj život završe u domu, neki nemaju novac za privatne domove, a u državnim se predugo čeka na slobodno mesto. Kapaciteti u državnim domovima su 9.000 mesta, a u privatnim 10.000”, navodi Nadežda Satarić u razgovoru za Biznis.rs.
U državnim domovima, kako kaže naša sagovornica, cene se kreću od 35.000 dinara mesečno pa do 78.000 dinara, zavisno od stepena podrške koju treba pružati korisniku, od kategorije smeštaja i veličine soba.
Najskuplji su apartmani u domu na Bežanijskoj kosi u Beogradu, pa jednokrevetne sobe i smeštaj onih kojima treba celodnevna podrška u funkcionisanju.
“Državni domovi su poskupeli početkom februara ove godine, a pre toga se godinama cena nije menjala. U privatnim domovima kažu da se cene kreću od 600 evra, pa do preko 1.500 evra. Oni češće koriguju cene, verovatno prateći zbivanja na tržištu i popunjenost sopstvenih kapaciteta”, napominje naša sagovornica.
Prema njenim rečima, u državnim domovima država doplaćuje za one koji nisu u mogućnosti da plate iz ličnih prihoda i doplate srodnika, a za određene kategorije i kompletno finansiraju smeštaj.
“Najveći broj smeštenih u domovima ima potrebu za intenzivnom podrškom i negom, i to 60 odsto onih u državnim, a 75 odsto u privatnim domovima. Dakle, kod većine se dom koristi kao nužno zlo. Oni koji su psihički očuvani, funkcionalno nezavisniji i koji su u dom otišli ličnim opredeljenjem i voljom i ne misle o plaćanju i poskupljenjima, oni sebi mogu da priušte mirnu starost u tim ustanovama”, ističe Satarić.
