Hranjenje dece hranljivijim obrocima možda ih neće učiniti ljubiteljima povrća, ali može unaprediti zdraviju težinu tokom vremena smanjenjem dodanog šećera i masti koje konzumiraju, otkriva studija koju je vodio Kornel i koja je primenila jednu od najvećih dijetetskih intervencija usmerenih na mlade ljude.
Prateći skoro 300 porodica sa nižim primanjima u Velikoj Britaniji tokom tri godine, međunarodni istraživački tim je testirao efekat promena u tome šta su deca i njihovi roditelji jeli, ili kako su jeli, na indeks telesne mase. Tokom 12 nedelja, više od 100 porodica imalo je sastojke i recepte za pet obroka nedeljno koje su osmislili nutricionisti.
Još oko 70 porodica je zamoljeno da jedu tri obroka dnevno u redovno vreme i da ograniče užine – što je potencijalno ključni faktor gojaznosti, koja je češća kod ugroženih populacija, prema istraživačima. Kontrolna grupa nije promenila svoju ishranu.
Ni pristup „obrok“ ni „užina“ nisu mnogo uticali na BMI odraslih, što potvrđuje da promena navika u ishrani postaje teža kasnije u životu. Među decom, koja su imala između 2 i 6 godina kada je studija počela, broj viših procenata BMI je opao za obe grupe, ali se povećao u kontrolnoj grupi. Poboljšanja su se održala tokom tri godine među decom čije su porodice dobijale obroke, ali su izbledela nakon godinu dana kod onih koji su ograničili užinu – što je učesnicima protokola bilo teško održavati.
Istraživači veruju da su roditelji koji su dobijali komplete za obrok tokom tri meseca nastavili da hrane svoju decu zdravijom ishranom – posebno smanjenjem šećera – čak i ako nisu promenili sopstvene navike. Rezultati bi trebalo da osnaže roditelje da znaju da mogu pozitivno uticati na zdravlje deteta bez nametanja mnogo hrane koju ne vole, rekla je Mišel Belo, profesorka na Odseku za ekonomiju.
„Nije da su deca odjednom počela da preferiraju i zahtevaju brokoli i salate i slične stvari, što možda i ne bi trebalo da bude cilj“, rekao je Belot. „Radije, čini se da su roditelji odlučili da promene ono što stavljaju na tanjire dece, ograničavajući im malo pristup nezdravoj hrani.
Belot, koji ima imenovanja u ILR školi i Koledžu umetnosti i nauka, prvi je autor knjige „Promena navika u ishrani u ranoj fazi života: terenski eksperiment sa porodicama sa niskim primanjima“, objavljenog u časopisu Politička ekonomija: Mikroekonomija.
Politika je promovisala zdravu ishranu kroz informativne kampanje, poreze i ponekad „podsticanje“ koje su osmislili bihejvioralni ekonomisti. Većina studija je, međutim, ispitivala efekte izolovanih odluka o kupovini ili ishrani tokom kraćih vremenskih horizonta. Autori veruju da je nova studija prva koja istražuje dijetetske intervencije za malu decu i roditelje kod kuće, i rekli su da je „obim testiranih intervencija bez presedana“.
Belot, čiji istraživački program uključuje proučavanje formiranja navika i preferencija, smatra ishranu fascinantnom jer uključuje biološke procese koji mogu pokretati ponašanje, bez obzira na to koliko je neko upućen u ishranu.
„Veoma je teško ići protiv stvari poput gladi, ili imati samokontrolu da ne jedeš određene stvari u kojima uživaš“, rekao je Belot. „Zainteresovani smo da razumemo kako se razvijaju ovi ukusi i preferencije, i možemo li potencijalno uticati na taj proces?“
Intervencije zasnovane na istraživanjima koja ukazuju na to da uticaj na navike u ranom životu ima najviše obećanja za dugoročni uticaj, i nastojale su da eksperimentisanje sa nizom zdrave hrane učini lakim i pristupačnim za porodice.
Rezultati se ne poklapaju sa onim što bi modeli navika predvideli, rekli su istraživači. Tri godine nakon studije, deca su pokazala još više interesovanja za slatkiše. Ali izgleda da su se kupovine hrane od strane roditelja promenile, što je rezultiralo značajnim koristima za BMI za decu – padom od 5 procentnih poena u najvećem procentu BMI, u odnosu na kontrolnu grupu, rekao je Belot.
Autori sugerišu da bi, ako bi se mogle učiniti pristupačnim, subvencionisane usluge dostave obroka mogle biti efikasan način za smanjenje gojaznosti u detinjstvu u porodicama sa nižim prihodima koje žive u „pustinjama sa hranom“ kojima nedostaje pristup zdravoj hrani. U suprotnom, rekao je Belot, porodice bi jednostavno trebalo da nastoje da ograniče pristup dece manje zdravoj hrani.
„Cilj je da budete sigurni da ono što stavite na tanjir ne bude previše nezdrava hrana“, rekla je ona. „Možete da kontrolišete tanjir kao roditelj, a ja mislim da je to na kraju veoma moćno. Jer ako su deca gladna, ona će jesti.“
Koautori studije su Noemi Berlin, istraživač na Universite Paris Nanterre, Francuska; Džonatan Džejms, viši predavač na Katedri za ekonomiju na Univerzitetu Bat, Engleska; i Valerija Skafida, viši predavač socijalne politike na Univerzitetu u Edinburgu, Škotska.
