U spoljašnjim krajevima našeg Sunčevog sistema, 5,7 milijardi kilometara od Sunca, nalazi se patuljasta planeta Pluton. Manji od Australije, to je ledeni svet planina, glečera i kratera gde je prosečna temperatura –232°C.
Pet meseci kruže oko Plutona – Stiks, Niks, Kerberos, Hidra i Haron. Od njih, Haron je najveći. Za razliku od većine drugih planetarnih sistema, on postoji u „binarnom sistemu“ sa svojim matičnim telom, što znači da oba kruže oko tačke u prostoru između njih.
Mnogo misterije još uvek okružuje Pluton i njegove mesece. Ali u novom istraživanju objavljenom danas u Nature Communications-u, tim predvođen astronomom Silvijom Protopapom sa Jugozapadnog istraživačkog instituta u Sjedinjenim Državama objavio je da je pronašao ugljen-dioksid i vodonik-peroksid na površini Harona.
Nalazi, zasnovani na podacima NASA-inog svemirskog teleskopa Džejms Veb, nude vitalne naznake o tome kako je formiran naš omiljeni neplaneta/planet sistem.
Naučnici su prvi put otkrili Haron 1978. godine kada su proučavali orbitu Plutona.
Haron je nešto kao Plutonov manji blizanac. Širok je nešto više od 1.200 kilometara – oko polovine veličine Plutona, što ga čini najvećim poznatim satelitom u odnosu na njegovo matično telo u našem Sunčevom sistemu.
Sam Pluton je već mali u poređenju sa našim Mesecom, a Pluton je oko dve trećine veličine i jedna šestina mase Zemljinog satelita. Haronova masa je oko jedne osmine mase Plutona.
Haron i Pluton imaju neobičnu orbitu. Dok Haron ide oko Plutona, Pluton se takođe okreće oko centralne tačke. Ponašaju se skoro kao dvostruka patuljasta planeta. Ovo je za razliku od Meseca i Zemlje, gde Mesec ide oko nas, a mi zapravo ne menjamo svoj položaj.
Ovo je jedan od razloga zašto se Pluton više ne smatra planetom, već je sada označen kao patuljasta planeta. Njegova orbita sa Haronom znači da Pluton nije očistio svoju orbitu ili je postao gravitacioni šef. Ovo je kriterijum koji Pluton nije uspeo na planetarnoj kontrolnoj listi.
Godine 2015. NASA-in Nev Horizons je postao prva svemirska letelica koja je istraživala Pluton i njegove mesece izbliza nakon devetogodišnjeg putovanja od Zemlje. Pokazalo se da se Haron sastoji od raznih hemikalija.
To je veoma hladan mesec, bogat vodenim ledom. Ali takođe sadrži amonijak i širok spektar jedinjenja na bazi ugljenika. Takođe se veruje da Haron ima kriovulkane – oblasti koje izbijaju led umesto magme kao na vulkanima na Zemlji.
Sastav Harona je drugačiji od Plutonovog i drugih objekata izvan Neptuna, kojima dominiraju azotni i metanski led.
Novo otkrivanje ugljen-dioksida i vodonik-peroksida na Haronu može dati dragocen uvid u to kako različiti procesi interaguju na ovim trans-neptunskim objektima.
Ugljen-dioksid je uvek ključni molekul za razumevanje – on nam govori mnogo o istoriji objekta.
U slučaju Harona, veruje se da ugljen-dioksid dolazi ispod ledene površine i da je izložen kroz asteroide i druge objekte koji udaraju u Mesec i stvaraju kratere koji otkrivaju svežu podzemnu površinu.
Naučnici su uspeli da otkriju ugljen-dioksid na Haronu zahvaljujući zapažanjima sa revolucionarnog svemirskog teleskopa Džejms Veb. Lansiran 2021. godine, ovaj svemirski teleskop ima veliko ogledalo, široko šest i po metara, što ga čini veoma moćnim i osetljivim.
Može da „vidi“ u infracrvenom – boje svetlosti koje naše oči i većina teleskopa na Zemlji ne mogu da otkriju. Infracrvena svetlost je ključna vrsta svetlosti za pronalaženje različitih molekula prisutnih na drugim objektima – od planeta do zvezda, galaksija i još mnogo toga.
Da bi pronašao ova jedinjenja, teleskop koristi tehniku koja se zove spektroskopija. Boje svetlosti su podeljene na pojedinačne boje, kao što je razbijanje bele svetlosti u dugu. Svaki element ili molekul ima svoj potpis u boji, poput otiska prsta.
Ova nova zapažanja Harona pokazala su potpise ugljen-dioksida i vodonik peroksida, zajedno sa drugim prethodno poznatim vodenim ledom.
Formiranje Harona je naučna misterija. Jedna od vodećih teorija je da se formirao na sličan način kao i naš Mesec. Prema ovoj teoriji, pre nekih 4,5 milijardi godina, veliki objekat u Kajperovom pojasu – oblasti gde žive Pluton i Haron – sudario se sa Plutonom i deo se odlomio i formirao Haron.
Takođe može biti da su Pluton i Haron bili dva objekta koja su se sudarila, a zatim zaglavila u orbiti jedan oko drugog.
Razumevanje sastava Harona pomaže u unapređenju našeg razumevanja kako je nastao. U tom smislu, otkriće ugljen-dioksida i vodonik-peroksida predstavlja važan korak napred. Važno je da ovo takođe može dati tragove ne samo o Haronu, već i o drugim objektima u blizini Plutona.
Više uvida u Haron će nam pomoći da razumemo ovaj daleki deo našeg Sunčevog sistema – i čudne svetove koji tamo leže..
