Dok su se poplave izazvane uraganom Helene smirile, zdravstveni rizici u planinskim oblastima Severne Karoline, teško pogođenim olujom, sada postaju sve izraženiji. Više od 150 ljudi je preminulo tokom oluje koja je pogodila jugoistok krajem septembra 2024. godine, a stotine ljudi su i dalje nestale, izveštava Asošijeted pres. Mnogi stanovnici su ostali bez pristupa struji i čistoj vodi, a očekuje se da će popravke infrastrukture potrajati nedeljama.
Jedan od najvećih problema je pristup čistoj vodi. Poplave su kontaminirale izvore pitke vode kanalizacionim otpadom i opasnim zagađivačima, čineći vodu opasnom za upotrebu. Pogođeni stanovnici Severne Karoline suočavaju se sa ozbiljnim zdravstvenim pretnjama, uključujući infekcije izazvane fekalnim bakterijama, teškim metalima poput olova i hemikalijama kao što su pesticidi. U Ešvilu, veliki deo vodovodne infrastrukture je oštećen, pa je grad možda nedeljama bez vode. Mnogi privatni bunari, koji zahtevaju struju za funkcionisanje, takođe su van upotrebe zbog nestanka struje.
Iako su državne i savezne vlasti počele da isporučuju flaširanu vodu u pogođena područja, zalihe su ograničene, a mnogi stanovnici nemaju pristup distribucionim centrima zbog oštećenih puteva i mostova. Ovaj nedostatak pristupa vodi i hrani dodatno otežava oporavak u već izolovanim zajednicama.
Unutar domova, buđ raste na vlažnim tkaninama i zidovima, stvarajući dodatne zdravstvene pretnje. Na otvorenom, stajaća voda je pogodno stanište za komarce koji prenose bolesti poput virusa Zapadnog Nila, što dodatno povećava zdravstvene rizike u regionu.
Više od 400 puteva u Severnoj Karolini je zatvoreno, blokirajući pristup bolnicama i klinikama, uključujući regionalni zdravstveni centar u Ešvilu. Stanovnici kojima su potrebni hitni tretmani, poput dijalize, suočavaju se sa rizikom da ne dobiju neophodnu medicinsku pomoć. Mnogi zdravstveni radnici takođe nisu u mogućnosti da dođu do svojih radnih mesta. Povrede prilikom raščišćavanja ruševina, kao i napor i stres, pogoršavaju stanje ljudi sa hroničnim bolestima poput srčanih oboljenja i astme.
Osim fizičkih rizika, stanovnici pogođeni uraganom Helene suočavaju se sa ozbiljnim problemima mentalnog zdravlja. Strah, gubitak i stres izazvan katastrofom često pogoršavaju postojeće mentalne probleme i mogu izazvati nove. Istraživanja pokazuju da se značajan broj ljudi suočava sa izazovima mentalnog zdravlja nakon velikih katastrofa. Nažalost, programi pomoći u oblasti mentalnog zdravlja koji nude državne i federalne agencije često su ograničenog trajanja, prestajući sa radom nakon nekoliko meseci, i možda neće moći da zadovolje potrebe stanovništva u dugoročnom periodu.
Zapadna Severna Karolina, poznata kao „klimatsko utočište“ zbog prijatnijih letnjih temperatura, sada se suočava sa dugotrajnim oporavkom. Mnogi novopridošli stanovnici, kao i oni koji su dugo živeli u regionu, moraju da se suoče sa stalnim zdravstvenim izazovima, dok pokušavaju da obnove svoje zajednice i domove. Iako je pažnja javnosti možda usmerena na druge krize, ljudi u ovom regionu će mesecima i godinama unazad trebati pomoć.
