Zagađenje spoljašnjeg vazduha od elektrana, požara i automobila nastavlja da degradira zdravlje ljudi, životinja i životne sredine širom sveta. Novo istraživanje pokazuje da su čak i nivoi zagađenja koji su ispod vladinih standarda kvaliteta vazduha povezani sa razlikama u mozgu dece.
Istraživački tim Univerziteta Kalifornije u Dejvisu sistematski je analizirao 40 empirijskih studija, od kojih je većina otkrila da je zagađenje vazduha na otvorenom povezano sa razlikama u mozgu dece. Ove razlike uključuju zapreminu bele materije, koja je povezana sa kognitivnim funkcijama, vezama u celom mozgu, pa čak i ranim markerima za Alchajmerovu bolest.
Studija, „Raščišćavanje vazduha: sistematski pregled studija o zagađenju vazduha i ishodima mozga u detinjstvu za mobilizaciju promene politike“, objavljena je ovog meseca u časopisu Razvojna kognitivna neuronauka.
„Vidimo razlike u ishodima mozga između dece sa višim nivoima izloženosti zagađenju u odnosu na niže nivoe izloženosti zagađenju“, rekla je Kamelija Hostinar, vanredni profesor psihologije i autor studije.
Deca i tinejdžeri su posebno osetljivi na zagađenje vazduha jer se njihov mozak i telo još uvek razvijaju. Oni imaju tendenciju da provode više vremena na otvorenom, a njihova tela apsorbuju više zagađivača u odnosu na njihovu telesnu težinu nego odrasli, kažu istraživači.
Ova studija je obuhvatila 40 objavljenih, recenziranih studija koje su sve uključivale mere zagađenja vazduha na otvorenom i ishode mozga za decu različitog uzrasta, od novorođenčadi do odraslih od 18 godina. Većina studija dolazi iz Sjedinjenih Država, Meksika i Evrope, po jedna iz Azije i Australije.
Studije su se kretale u tome kako su merile razlike u mozgu. Neki su koristili napredne metode skeniranja kao što je magnetna rezonanca ili MRI. Drugi su testirali promene u hemijskim jedinjenjima koja pomažu u funkciji mozga i zdravlju. Neke studije su tražile tumore u mozgu ili centralnom nervnom sistemu.
Studije iz Meksiko Sitija koje su upoređivale decu iz oblasti visokog i niskog zagađenja otkrile su značajne razlike u strukturi mozga.
Svaka studija je uključivala mere zagađenja vazduha povezane sa dečjom adresom ili komšilukom, što je pokazalo da su razlike u mozgu dece primećene na mestima sa visokim nivoom zagađenja vazduha, kao i na mestima koja ispunjavaju lokalne standarde zagađenja vazduha.
„Mnoge od ovih studija uključuju decu na mestima sa nivoima zagađivača vazduha koji su znatno ispod granica postavljenih američkim ili evropskim propisima“, rekla je Ana Parento, dr. student psihologije na UC Davis i koautor studije.
Izvori zagađenja vazduha na otvorenom uključuju postrojenja na ugalj, šumske požare i mnoge druge izvore u blizini mesta gde ljudi žive. Ovaj sistematski pregled je jedinstven jer se većina drugih fokusirala na to kako zagađenje vazduha utiče na odrasle ili životinje, rekli su istraživači.
„Ne možemo nužno da primenimo nalaze odraslih i pretpostavimo da će to biti isto i za decu“, rekla je Džona Svarc, vanredni profesor ljudske ekologije i koautor studije. „Takođe moramo više da pogledamo različite razvojne prozore jer bi to moglo biti zaista važno u smislu kako zagađenje vazduha može uticati na ove ishode mozga.“
Da bi uspostavio uzročnu vezu između zagađenja vazduha na otvorenom i razlika u mozgu, istraživački tim je pogledao eksperimentalno istraživanje na životinjama. To istraživanje je pokazalo da zagađenje dovodi do mnogih istih ishoda identifikovanih studijama u ovom pregledu, uključujući markere za Alchajmerovu bolest.
„Mnogi istraživači koji rade na razvoju mozga, bilo da se radi o autizmu, Alchajmeru ili nečemu drugom, zaista su dugo odbacivali faktore životne sredine“, rekao je Entoni Veksler, profesor na UC Davisu i direktor Centra za istraživanje kvaliteta vazduha. „Oni su tvrdili da je to genetski ili neki drugi faktor osim izloženosti zagađenju vazduha. To se u poslednje vreme dosta promenilo zbog sve ove istraživačke literature.“
Ovaj sistematski pregled je predložio korake i za roditelje i za kreatore politike da zaštite svoju decu od spoljnog zagađenja vazduha, na primer, dodavanjem filtera za vazduh u domove i škole u blizini autoputeva.
„Prečišćivače vazduha smo naveli kao jednu od preporuka politike, a to je nešto što bi se moglo subvencionisati ili obezbediti u školama i drugim mestima gde deca provode mnogo vremena“, rekao je Hostinar. „Ovi mogu biti prilično efikasni.“
Istraživači takođe mogu da uključe mere zagađenja vazduha u studije koje se odnose na zdravlje mozga ili druge zdravstvene ishode.
„Svako ko prikuplja podatke od ljudskih učesnika o ishodima mozga ili kardiovaskularnim ishodima ili bilo čemu drugom lako bi mogao da doda pitanja za procenu izloženosti zagađenju vazduha, kao što je dobijanje njihovih adresa“, rekla je dr Sali Hang. student psihologije i prvi koautor studije
