Tim istraživača u Italiji pokazao je da upotreba mikrobnih biođubriva i biostimulansa na bazi algi može značajno poboljšati i prinos i kvalitet organskog paradajza. Objavljeno u časopisu Nauka o hrani i poljoprivredi.
Rastuća potražnja za ekološki prihvatljivom i isplativom proizvodnjom useva, zajedno sa opadanjem zdravlja zemljišta, dovela je do sve većeg interesovanja za upotrebu PGPM, koji mogu da formiraju obostrano korisne interakcije sa biljkama, poboljšavajući performanse useva i toleranciju na stresove kao što je suša . Dok su prednosti korišćenja PGPM-a dobro proučene, njihova primena u upravljanju poljoprivredom ostaje ograničena.
Objašnjavajući motivaciju iza studije, Emanuele Radicetti, vanredni profesor na Univerzitetu u Ferari i odgovarajući autor istraživanja, istakao je hitnu potrebu za inovativnim, održivim poljoprivrednim rešenjima.
„Postoji hitna potreba da se razviju održivi agroekosistemi koji mogu osigurati dovoljan prinos useva tokom dugoročnog perioda“, rekao je on. „Biođubriva se postepeno pojavljuju kao obećavajuća alternativa zasnovana na prirodi koja smanjuje inpute agroekosistema poboljšavajući interakcije organizma.“
Pored PGPM-a, tim je primenio prirodne tretmane dobijene od algi na useve paradajza, koji deluju kao biostimulansi za dalje unapređenje zdravlja biljaka. Ovi tretmani poboljšavaju procese kao što su apsorpcija hranljivih materija i tolerancija na stres, podržavajući ukupne performanse useva.
„Ekstrakti algi smatraju se bogatim izvorom biljnih biostimulanata i pružaju obnovljivu opciju za poboljšanje kvaliteta useva i prinosa“, objasnio je Radičeti. „Čak i pri malim dozama, oni imaju kapacitet da podrže razvoj biljaka, posebno u uslovima stresa, koji su sve češći sa klimatskim promenama.
Studija je otkrila da PGPM značajno poboljšavaju razvoj korena, biomasu izdanaka i ukupno zdravlje sadnica paradajza. „Uočili smo dobro razvijen korenov sistem u usevima paradajza samo 30 dana nakon presađivanja, pokazujući funkciju PGPM-a u ublažavanju stresa pri presađivanju“, objasnio je Radičeti.
Najveći prinos, 67,2 tone po hektaru, postignut je kombinovanom primenom PGPM proizvoda pod nazivom MICOUP i 1,0% biostimulansa na bazi algi. „Rezultati su bili očigledni“, primetio je Radičeti, „i bili smo fascinirani idejom da bi ekološki prihvatljiv pristup kao što je ovaj mogao da proizvede tako snažne rezultate“.
Gledajući unapred, istraživači veruju da se upotreba PGPM-a i biostimulanata na bazi algi može lako usvojiti. Međutim, Radičeti naglašava potrebu za daljim studijama, rekavši: „Potrebno je više istraživanja da bi se procenio njihov puni potencijal, posebno u uslovima stresa kao što je suša, što će predstavljati veliku zabrinutost u narednim godinama.
Nalazi doprinose rastućem broju poslova koji mogu uticati na buduće inovacije u organskoj i održivoj poljoprivredi. „Organska poljoprivreda zahteva dinamičan i kreativan pristup upravljanju usevima“, rekao je Radičeti. „Svaka studija koja unapređuje znanje o rastu useva i proizvodnji je korak ka ciljevima održivosti, u smislu ekoloških, društvenih i ekonomskih faktora.
Tim planira da nastavi sa procenom prednosti ovih tretmana u uslovima suše, kritičnog faktora za budućnost poljoprivrede. Oni takođe istražuju integraciju drugih ekološki prihvatljivih alata, kao što su biouglje, pokrovni usevi i poljoprivreda bez obrade, u kombinaciji sa mikrobnim biođubrivima i biostimulansima na bazi algi.
