Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž pozvao je evropske zakonodavce da deluju protiv sve veće „transnacionalne represije” nad novinarstvom velikih sila tokom obraćanja u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE) u utorak. To je bilo njegovo prvo javno pojavljivanje otkako je pušten iz zatvora krajem juna.
Asanž je proveo godine zatvoren u zatvoru visoke bezbednosti u Velikoj Britaniji dok se borio protiv ekstradicije u SAD, koje su ga optužile za nezakonito pribavljanje i otkrivanje poverljivih informacija u vezi sa nacionalnom odbranom. U junu je sklopio sporazum o priznanju krivice sa američkim Ministarstvom pravde, formalno priznavši neku krivicu i odričući se prava na pravnu zaštitu preko, na primer, Evropskog suda za ljudska prava, u zamenu za slobodu.
„Želim da budem potpuno jasan. Danas nisam slobodan jer je sistem funkcionisao. Danas sam slobodan, posle godina zatvora, jer sam se izjasnio krivim za novinarstvo“, rekao je on članovima Odbora za pravna pitanja PSSE u Strazburu.
U svom svedočenju, Asanž je ispričao svoju pravnu nevolju i ono što je nazvao „kampanjem odmazde“ CIA pod direktorom Majkom Pompeom tokom predsedništva Donalda Trampa. Prema medijskim izveštajima i drugim materijalima, agencija je sprovela opsežnu kampanju nadzora nad izdavačem, njegovom porodicom i saradnicima. Navodno se razmišljalo o kidnapovanju ili ubistvu Asanža dok je bio zaštićen političkim azilom u ambasadi Ekvadora u Londonu.
Asanž je rekao da, iako je njegova lična priča bila mučna, drugi u istoj situaciji nisu uživali isti nivo publiciteta i međunarodne podrške. U međuvremenu, svet se dramatično promenio na gore otkako je osnovao VikiLeaks, dodao je on.
„Vidim više nekažnjivosti, više tajnovitosti, više odmazde za govorenje istine i više autocenzure“, rekao je on. „Teško je ne povući liniju od krivičnog gonjenja od strane vlade SAD – njenog prelaska Rubikona međunarodno kriminalizujući novinarstvo – do zahlađene klime za slobodu izražavanja koja sada postoji.
SAD su uspešno zloupotrebile evropski pravni postupak da bi se osvetile izdavaču i ohrabrene su da ponovo koriste istu knjigu, kao i druge zemlje, tvrdi Asanž.
„Kada moćne nacije osećaju da imaju pravo da ciljaju pojedince van svojih granica, ti pojedinci nemaju šanse osim ako ne postoje jake mere zaštite i država voljna da ih primeni. Bez njih, nijedan pojedinac nema nadu da će se odbraniti od ogromnih resursa koje državni agresor može da upotrebi“, upozorio je on.
Na evropskim vladama je da se postaraju da „sloboda govora i sloboda objavljivanja istine ne budu privilegije koje uživaju nekolicina, već prava zagarantovana svima“, zaključio je on.
