Obim švajcarskih glečera ponovo se smanjio ovog leta, pojačavajući negativan uticaj klimatskih promena nakon razornog dvogodišnjeg rada koji je iscrpio led za više od 10%, izvestili su naučni stručnjaci u utorak.
Tim za posmatranje kriosfere u Švajcarskoj akademiji nauka izvestio je da su visoke temperature u julu i avgustu, u kombinaciji sa uticajem crvenkasto-žute prašine koja apsorbuje toplotu, iz pustinje Sahare na sever na švajcarske glečere, dovela do gubitka od 2,5% njihovog obim ove godine.
Do smanjenja je došlo uprkos „izuzetno povoljnim“ uslovima tokom juna, saopštila je akademija, zahvaljujući 30% više snežnih padavina u prethodnoj zimi u poređenju sa prosečnim nivoima, što znači da su glečeri imali dodatni sloj zaštitnog pokrivača snega – pre nego što su temperature porasle.
„U avgustu je zabeležen najveći gubitak leda od početka merenja“, navodi se u saopštenju akademije u kojoj su sumirani rezultati.
„Povlačenje glečerskih jezika i njihova dezintegracija nastavljaju se nesmanjenom količinom kao rezultat klimatskih promena“, navodi se, dodajući da je gubitak zapremine od 2,5 odsto veći od prosečnih nivoa u poslednjoj deceniji.
Stručnjaci mreže Glacier Monitoring u Švajcarskoj, poznate kao GLAMOS, rekli su da je više od polovine glečera koje je nadgledao potpuno izgubilo snežni pokrivač tokom celog leta.
Nekoliko najviših mernih tačaka na glečerima, kao što su Plaine Morte i Gries na jugu i Silvretta na istoku, zabeležilo je stopu topljenja od jednog metra ili više, navodi mreža u izveštaju za Švajcarsku akademiju nauka.
GLAMOS je naveo tri faktora: „veoma visoke” prosečne temperature vazduha u julu i avgustu; dobro vreme u onim mesecima u kojima nije bilo svežeg snega; i jugozapadni vetrovi tokom zime i proleća koji su bacali saharsku prašinu na Alpe, izazivajući efekat zagrevanja na ledu.
Švajcarska je dom najviše glečera od bilo koje zemlje u Evropi, a prošle godine je nestalo 4% ukupne zapremine glečera. To je bio drugi najveći pad u jednoj godini, pored pada od 6% u 2022.