Da bismo držali težinu pod kontrolom, nije važno samo uzeti u obzir šta jedemo, već i vreme u koje jedemo. Prema studiji objavljenoj u Međunarodnom časopisu za bihejvioralnu ishranu i fizičku aktivnost, postoje dve specifične navike koje su povezane sa nižim indeksom telesne mase (BMI) na duži rok: držanje dužeg posta preko noći i rano jedenje doručka. Ovo istraživanje je vodio Institut za globalno zdravlje Barselone (ISGlobal).
Studija je uključivala više od 7.000 volontera starosti 40-65 godina iz GCAT-a | Kohorta Genomi za život, projekat koji vodi Nemački istraživački institut Trias i Pujol (IGTP). U 2018, učesnici su odgovarali na upitnike o svojoj težini i visini, navikama u ishrani uključujući vreme obroka, drugim životnim navikama i socioekonomskom statusu. 2023. godine, nakon pet godina, više od 3.000 učesnika je posetilo istraživački tim, gde su njihove mere ponovo registrovane i popunjeni novi upitnici.
„Naši rezultati, u skladu sa drugim nedavnim studijama, sugerišu da bi produženje posta preko noći moglo pomoći u održavanju zdrave težine ako je praćeno ranom večerom i ranim doručkom. Mislimo da bi to moglo biti zato što je jelo ranije tokom dana više u skladu sa cirkadijalni ritmovi i omogućavaju bolje sagorevanje kalorija i regulaciju apetita, što može pomoći u održavanju zdrave težine, međutim, prerano je za izvođenje konačnih zaključaka, tako da će preporuke morati da sačekaju čvrste dokaze“, objašnjava Luciana Pons-Muzzo, istraživač. na ISGlobalu u vreme studija i trenutno na IESE Business School.
Analiza podataka prema polu je pokazala da su žene, u poređenju sa muškarcima, generalno pokazale niži BMI, veće pridržavanje mediteranske ishrane, manju sklonost konzumiranju alkohola, lošije mentalno zdravlje i verovatnije da su odgovorne za nadzor u domaćinstvu ili porodici.
Tim je koristio statističku tehniku nazvanu ‘klaster analiza’ da grupiše pojedince sa sličnim karakteristikama. Iz rezultata ove analize, autore je zapanjila mala grupa muškaraca čiji je prvi dnevni obrok bio posle 14 časova i koji su u proseku postili 17 sati.
U poređenju sa ostalima, ova grupa muškaraca je imala manje zdravih stilova života (veća je verovatnoća da će pušiti, piti alkohol, manje fizičke aktivnosti, manje pridržavati se mediteranske ishrane), i imala je niži nivo obrazovanja i veća je verovatnoća da će biti nezaposleni. . Ovi obrasci nisu primećeni ni u jednoj grupi žena.
„Postoje različiti načini praktikovanja onoga što je poznato kao ‘povremeni post’ i naša studija se odnosi na jedan od njih, a to je post preko noći. Ono što smo primetili u podgrupi muškaraca koji povremeno poste preskačući doručak je da ova praksa nema druge intervencijske studije kod učesnika sa gojaznošću su pokazale da ova taktika nije ništa efikasnija od smanjenja unosa kalorija u dugoročnom smanjenju telesne težine“, kaže Camille Lassale, istraživač ISGlobal-a i viši koautor studije.
„Naše istraživanje je deo novog polja istraživanja poznatog kao „hrononutricija“, koje se fokusira ne samo na analizu onoga što jedemo, već i na doba dana i koliko puta jedemo“, kaže Ana Palomar-Kros, istraživač u ISGlobal u vreme studija i trenutno na IDIAP Jordi Gol.
„U osnovi ovog istraživanja je saznanje da neobični obrasci unosa hrane mogu biti u sukobu sa cirkadijalnim sistemom, skupom unutrašnjih satova koji regulišu cikluse noći i dana i fiziološkim procesima koji moraju da ih prate“, dodaje ona.
Ova studija pruža kontinuitet nizu istraživanja ISGlobal o hrononutriciji, koja je poslednjih godina objavila još dve studije sa rezultatima u istom pravcu. U ovim studijama je primećeno da je rano jedenje večere i doručka povezano sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2.
