Glioblastom je jedna od najozbiljnijih poznatih bolesti mozga. Više od 45% karcinoma mozga su gliomi. Samo polovina pacijenata sa glioblastomom reaguje na hemoterapiju temozolomid (TMZ) koju je odobrila FDA. Čak i za te pacijente, ćelije raka brzo razvijaju otpor. Većina pacijenata umire u roku od 12 do 16 meseci nakon postavljanja dijagnoze, a mali broj ih preživi duže od pet godina.
Sada tračak nade za pacijente dolazi sa malo verovatnog mesta: Džekson Hol, Vajoming, gde naučnici iz neprofitne laboratorije za hemiju mozga proučavaju molekule pronađene u ljubičicama.
Ljubičice proizvode blistav skup malih kružnih peptida zvanih ciklotidi. Oni otprilike izgledaju u obliku „kao flopi frizbi“, kaže dr Samanta L. Gerlach. „Oni su pronađeni aktivni u epruveti protiv određenih vrsta ljudskih ćelija raka.“
Disulfidne poprečne veze koje održavaju oblik ciklotida mogu im pomoći da stvore pore u membranama ćelija raka. Unutar biljke, ciklotidi pružaju zaštitu od insekata biljojeda, gljivičnih infekcija i virusa. Ciklotidi su prvobitno otkriveni iz biljnog čaja koji su domoroci u Africi koristili da bi olakšali tok porođaja. Čaj je napravljen od biljke koju zovu kalata-kalata i koju naučnici zovu Oldenlandia affinis.
Međunarodni tim predvođen naučnicima u Džekson Holu objavio je prošle nedelje u švajcarskom časopisu Biomedicines da ciklotid kalata B1 turbo puni aktivnost hemoterapije TMZ, smanjujući količinu neophodnu za ubijanje ćelija glioblastoma za više od deset puta. Viši autor dr Gerlah i njene kolege su pokazale da sintetička verzija kalate B1 ima jednaku efikasnost kao i prirodni molekul.
„Dok se kalata B1 obično javlja u vrstama ljubičice, ekstrakcija iz biljnog materijala daje samo male količine“, navodi Gerlah. „Radeći danonoćno mesecima, minimalne količine koje dobijamo su nedovoljne za klinička istraživanja.“
Kroz saradnju sa CSBio u Kaliforniji, naučnici su uspeli da dobiju mnogo veće količine sintetičke verzije dovoljne za testiranje na mišjim modelima glioblastoma.
Utvrđeno je da je struktura i efikasnost sintetičkog kalata B1 u svim aspektima ekvivalentna prirodnom molekulu. Dr Krish Krishnan sa Kalifornijskog državnog univerziteta, Fresno, koristio je spektroskopiju nuklearne magnetne rezonance (NMR) da potvrdi oblik i savijanje sintetičkog molekula.
„Naši podaci o ćelijama sugerišu da sada možemo da krenemo napred sa sintetičkom verzijom na modelima miševa“, izjavila je dr Rejčel Danlop iz Laboratorije za hemiju mozga. Ovaj sledeći korak testiranja na miševima će se desiti u Beču, Austrija.
Dok direktor laboratorije za hemiju mozga dr Pol Alan Koks veruje da bi pojava sintetičke kalate B1 mogla da bude veliki korak napred, on je oprezan u pogledu preuveličavanja njenog značaja za pacijente: „Još smo daleko od kliničkih ispitivanja, ali sada jasno je da se utvrdi da li bi moglo biti bezbedno za dalje testiranje.“
