Mikroplastično zagađenje u svetskim okeanima često se prikazuje kroz slike divljih životinja zarobljenih u velikim komadima otpada koji pluta na površini ili mikroplastike koja se meša sa peskom na netaknutim plažama. Svake godine se u okeane isporučuje ogromna količina plastike, potencijalno dostižući 12,7 miliona tona putem rečnih tokova, uz dodatne izvore iz ribarstva, akvakulture i brodarstva. Međutim, vidljiva količina plastike na površini ne odražava u potpunosti ovu statistiku. Nedostaju mikroplastični sudoperi u okeanskim ekosistemima.
Nedavno istraživanje koje je objavljeno u časopisu Frontiers in Marine Science identifikovalo je Severno more kao stanište nekih od ovih plastičnih „sudopera“. Dr Danja Hoehn i istraživači iz Centra za nauku o životnoj sredini, ribarstvu i akvakulturi u Ujedinjenom Kraljevstvu prikupili su podatke o mikroplastici tokom 2022. godine koristeći specijalizovani Neuston Microplastic Catamaran. Ovaj katamaran opremljen je mehaničkim meračem protoka i mrežom za hvatanje plastike kako bi pratio ulazak mikroplastike u okean pre nego što potone na dno.
Istraživanje je otkrilo visoke koncentracije mikroplastike u priobalnom Južnom zalivu Severnog mora, sa vrhuncem od preko 25.000 predmeta po kvadratnom kilometru, u poređenju sa obližnjim priobalnim oblastima Škotske i severoistočnog Atlantika. Većinu mikroplastike, čija veličina dostiže do 5 mm, čine fragmenti polietilena, polipropilena i polistirena. Mezoplastika i makroplastika prisutne su u nižim koncentracijama, uglavnom sačinjene od fragmenata i filamenata dobijenih razgradnjom većih plastičnih komada, ali uključuju i mikroperle i filmove.
Iako je upotreba mikrozrnaca u kozmetici i proizvodima za ličnu negu zabranjena u Velikoj Britaniji od 2018. godine, njihova prisutnost ukazuje na mogućnost transporta iz drugih zemalja morskim strujama. U celom morskom otpadu identifikovano je 11 boja plastike, pri čemu je većina bila bela, što se pripisuje plastičnim kesama. Mikroplastična i mezoplastična žarišta zagađenja identifikovana su blizu obale istočne Anglije, sa najvećim koncentracijama na dve lokacije u neposrednoj blizini.
Iako se koncentracije mikroplastike razlikuju geografski, njihovo prisustvo širom istraživanog područja ističe ozbiljnost problema i uticaj struja koje donose plastični otpad iz drugih regiona u ove zone akumulacije. Britanska žarišna tačka ima znatno niže koncentracije u poređenju sa drugim lokacijama, poput obale severozapadne Španije, zapadne obale Portugala i Kanarskih ostrva.
Borba protiv zagađenja plastikom u ovim oblastima je kontinuirana, sa nacionalnim i međunarodnim inicijativama u procesu. Uključujući pomorsku strategiju Ujedinjenog Kraljevstva, Strategiju zaštite životne sredine severoistočnog Atlantika i napore Agencije UN za životnu sredinu kako bi do 2040. godine postigli pravno obavezujući pokret za okončanje zagađenja plastikom.
S obzirom na rastuću potražnju za plastikom koja premašuje 400 miliona tona godišnje, razumevanje plastične kontaminacije u okeanima je od ključne važnosti za implementaciju strategija zaštite životne sredine za buduće generacije.
