Većina pauka, uključujući i ozloglašenu plemenitu lažnu udovicu (Steatoda nobilis), predstavlja malu opasnost za ljude. Međutim, istraživanja su pokazala da ovaj grabežljivac, iako malen, može biti iznenađujuće sposoban, čak i kada je reč o lovu na kičmenjake.
Prema studiji iz 2023. godine, plemenita lažna udovica se pokazala sposobnom da ulovi i pojede veće plene, uključujući guštere, slepe miševe, a sada i male rovke (Sorek minutus). U jednom zapaženom incidentu u Čičesteru, u južnoj Engleskoj, istraživači su zabeležili kako je ženka ovog pauka savladala i poela malu rovku, što je veoma neobično za ovu vrstu.
Iako su kičmenjaci često meta većih pauka, poput tarantula, plemenita lažna udovica koristi svoju jedinstvenu strategiju. Ova vrsta se oslanja na kombinaciju snažnog neurotoksičnog otrova i jakih mreža koje sama stvara. U jednom od zabeleženih slučajeva, pauk je uspeo da paralizuje rovku i podiže je u mrežu koristeći svilu.
U opisu incidenta, video snimljen od strane zoologa Davna Sturgessa prikazuje kako je plemeniti pauk koristio svilu da podiže rovku do visine od 25 centimetara, nakon čega ju je hranio tri dana pre nego što je ispustio ostatke.
Istraživači su zaključili da plemenita lažna udovica pokazuje adaptacije koje omogućavaju uspešno lov na veće plene, i to ne samo iz sreće, već kao deo njenog prirodnog ponašanja. Ovo istraživanje je dodatno naglasilo sposobnost ovog pauka da se prilagodi i koristi svoje jedinstvene veštine kako bi preživela u sve zahtevnijem okruženju.
Plemenita lažna udovica, koja potiče s Madeire i Kanarskih ostrva, postala je invazivna vrsta u različitim delovima sveta, posebno u Velikoj Britaniji. Iako može ugristi i izazvati bol, njena pretnja za ljude je minimalna. Stručnjaci upozoravaju da se ova vrsta ne sme potcenjivati, jer može predstavljati rizik za lokalne ekosisteme i druge životinjske vrste.
Istraživači nastavljaju da proučavaju plemenitu lažnu udovicu, otkrivajući njene neobične adaptacije i ponašanja. „Veoma smo zahvalni članovima javnosti koji dele svoja zapažanja s nama. To nam omogućava da bolje razumemo kako ova invazivna vrsta može uticati na nas i našu okolinu,“ ističe Džon Danbar, zoolog sa Univerziteta u Galveju.
Studija o ovom fascinantnom pauku objavljena je u časopisu Ekosfera
