Mnogi od nas su primetili promene u svojim navikama u ishrani kada su tužni, uznemireni ili pod stresom. Emocionalna ishrana, pojam koji opisuje konzumiranje hrane kao odgovor na teške emocije, može postati način suočavanja s problemima, ali takođe može dovesti do osećaja stida i gubitka kontrole.
Istraživanja pokazuju da oko 20% ljudi redovno koristi hranu kao utehu, sa većom stopom među ženama i adolescentima. U studiji sprovedenoj na više od 1.500 tinejdžera, 34% je priznalo da jede više kada su tužni, a 40% kad su uznemireni. Hrana koja se najčešće konzumira u tim trenucima je visoko kalorična, a nisko nutritivna, poput brze hrane.
Zašto dolazi do emocionalnog jedenja?
Za mnoge, emocionalna ishrana postaje navika iz ranog detinjstva koja se zadržava tokom života. Međutim, fiziološki faktori, poput hormona stresa (kortizola), mogu dodatno pojačati apetit tokom stresnih perioda. Osobe koje su sklonije depresiji, impulsivnom ponašanju i imaju poteškoće u regulaciji emocija, često se susreću s većim izazovima u ovoj oblasti.
Iako su fluktuacije u načinu ishrane normalne, dugoročna emocionalna ishrana može uticati na zdravlje i kvalitet života. Ako osećate da način na koji jedete nije funkcionalan za vas, postoje praktični koraci koje možete preduzeti, poput prioritizacije sna, redovnih obroka i razumevanja svojih emocionalnih okidača.
Razvijanje intuitivne ishrane
Jedan od najefikasnijih načina da se prevaziđe emocionalno jedenje jeste razvijanje intuitivne ishrane. To podrazumeva slušanje unutrašnjih signala gladi i sitosti i reagovanje na njih svesno i bez krivice. Intuitivna ishrana vam pomaže da uživate u hrani bez osećaja stresa i stida, dok istovremeno podržava zdrav odnos prema hrani i telu.
Ovaj pristup je od pomoći i u smanjenju osećaja gubitka kontrole i poboljšava svesnost o tome kako se nosimo s emocijama kroz hranu. Važno je prepoznati specifične emocije – da li osećate tugu, izolovanost ili bespomoćnost – i razumeti njihovu ulogu u navikama ishrane.
Kada potražiti pomoć
Za neke, emocionalno jedenje može prerasti u ozbiljniji poremećaj u ishrani, kao što su kompulzivno prejedanje ili anoreksija. Rani indikatori poremećaja u ishrani uključuju brzi gubitak težine, preokupaciju težinom i oblikom tela, tajno jedenje ili kompenzatorno ponašanje (povraćanje, preterano vežbanje).
Ako emocionalna ishrana značajno utiče na vaš život, traženje stručne pomoći može biti ključan korak. Terapijske intervencije koje uključuju razumevanje emocionalnih obrazaca, razvoj svesnosti i fleksibilnijih strategija ishrane, mogu vam pomoći da uspostavite zdraviji odnos prema hrani i svom telu.
Na kraju, emocionalna ishrana je složeno ponašanje, ali uz saosećanje prema sebi i podršku okoline, moguće je razviti bolje navike i uživati u hrani na način koji je ispunjavajući i zdrav.
