U jednoj nedelji tokom koje su svetski lideri sazvali razgovore na visokom nivou UN u Njujorku, skoro 100.000 flaša vode mikroplastike se kovitlalo gradskim vazduhom, predstavljajući poznate i još uvek nepoznate rizike po ljudsko zdravlje.
„Mnogo pričamo o plastici u morskom okruženju, ali ona je svuda okolo“, rekla je za AFP u sredu An Beathe Tvinereim, norveška ministarka međunarodnog razvoja koja pomaže u vođenju optužbe za potpisivanje globalnog sporazuma o plastici u Južnoj Koreji kasnije ove godine.
Sporazum ima za cilj da uspostavi međunarodni odgovor na plastično smeće koje guši životnu sredinu, od okeana i reka do planina i morskog leda, pomerajući se kroz mreže hrane dok ga unose životinje.
Neke zemlje žele da sporazum ograniči koliko plastike može da se pravi, dok druge — posebno zemlje koje proizvode naftu i gas koje obezbeđuju sirovine za proizvodnju plastike — žele da se fokusiraju na reciklažu.
Uprkos nekoliko rundi razgovora, napredak je kasnio, a vreme ističe da se postigne konsenzus pre završne sednice u Busanu koja počinje 25. novembra.
Ali „sada sam optimističnija nego pre nekoliko nedelja, jer osećamo da postoje pozitivni signali iz raznih zemalja“, rekla je Tvinereim u intervjuu na marginama Generalne skupštine UN, gde radi na izgradnji podrška ambicioznom sporazumu.
Ona je ukazala na „nove signale“ iz Sjedinjenih Država, jednog od najvećih svetskih proizvođača plastike, koji ukazuju na spremnost da se ograniči proizvodnja plastike.
Osim toga, ona je ukazala na novu tešku izjavu koju je u sredu objavila takozvana Koalicija visokih ambicija za okončanje zagađenja plastikom (HAC), grupa od više od 60 zemalja i Evropska unija koje čine većinu globalne potrošnje plastike.
Koalicija, kojom kopredsedavaju Norveška i Ruanda, potvrdila je svoju posvećenost pravno obavezujućim merama kao što su smanjenje proizvodnje i potrošnje plastike i postepeno ukidanje određenih toksičnih polimera – stav koji je pozdravila grupa za zaštitu prirode VVF.
„Ne možemo prihvatiti da interesi nekoliko strana zaustave ceo sporazum“, naglasio je Tvinerajm, govoreći uoči ministarskog sastanka na koji su pozvane sve zemlje.
Značajno je da su Kina i Indija bile odsutne, dok su Sjedinjene Države bile među 40 koje su učestvovale.
„Ne želimo da stavljamo zabranu na plastiku“, dodala je ona, priznajući njenu mnogobrojnu suštinsku upotrebu. „Ali želimo da zaustavimo plastiku koja se gubi u prirodi.
Razmatra se nekoliko ideja kako finansirati okončanje zagađenja plastikom.
Norveška je bila pionir inovativne šeme vraćanja depozita za sve posude za piće za jednokratnu upotrebu koja nameće osnovni porez zajedno sa varijabilnim ekološkim porezom koji se smanjuje kako se stope povrata poboljšavaju—i potpuno se eliminiše kada je stopa povrata 95 procenata ili veća.
To je pristup koji proizvođače smatra odgovornim za ceo životni ciklus njihovih proizvoda, a lekcija koju Norveška može da ponudi drugima, rekla je Tvinereim, iako je priznala da bi direktna finansijska pomoć bogatih zemalja morala da igra veliku ulogu za zemlje u razvoju.
Prepoznajući praznine koje tek treba premostiti, Tvinereim je priznao da sporazum možda nije „konačan savršen dogovor“, ali je naglasio da vrata moraju ostati otvorena za dalji napredak.
„Naš plan je da pošaljemo tekst u Busan, ali ovaj tekst mora da uključi neke mehanizme o tome kako da unapredimo dogovor kako napredujemo“, naglasila je ona, dodajući da bi svaki sporazum i dalje bio „prekretnica“.
