Talasi sankcija koje je uvela Bajdenova administracija nakon ruske invazije na Ukrajinu nisu naneli razorni udarac moskovskoj ekonomiji koji su neki očekivali. U novom izveštaju, dva istraživača nude razloge zašto.
Oleg Ičkoki sa Univerziteta Harvard i Elina Ribakova sa Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju tvrde da je sankcije trebalo snažnije uvesti odmah nakon invazije, a ne na parčad.
„U retrospektivi, očigledno je da nije bilo razloga da se protiv Rusije ne uvedu sve moguće odlučne mere od samog početka kada je Rusija pokrenula invaziju punog obima u februaru 2022.“, navode autori u listu. Ipak, „kritični zaključak je da sankcije nisu srebrni metak“, rekla je Ribakova u razgovoru sa novinarima ove nedelje, kako bi pregledala studiju.
Istraživači kažu da je Rusija bila u stanju da se pripremi za finansijske kazne zbog lekcija naučenih iz sankcija uvedenih 2014. nakon što je izvršila invaziju na Krim. Takođe, uticaj je bio oslabljen neuspehom da se navede više zemalja da učestvuju u sankcijama, a ekonomske sile poput Kine i Indije nisu uključene.
U izveštaju se navodi da „iako je broj sankcija velik, opipljivi uticaj na rusku ekonomiju je manje jasan“ i da je „globalna saradnja neophodna“.
Pitanje šta sankcije čini delotvornim ili ne, važno je izvan rusko-ukrajinskog rata. Sankcije su postale kritično oruđe za Sjedinjene Države i druge zapadne nacije da vrše pritisak na protivnike da preokrenu akcije i promene politiku, a da pritom ne dođu do direktnog vojnog sukoba.
Ograničeni uticaj sankcija na Rusiju je već neko vreme jasan. Ali izveštaj pruža detaljniju sliku o tome kako se Rusija prilagodila sankcijama i šta bi to moglo značiti za efikasnost američkih sankcija u budućnosti.
Rad će biti predstavljen na Brukings institutu sledeće nedelje.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022., SAD su sankcionisale više od 4.000 ljudi i preduzeća, uključujući 80% ruskog bankarskog sektora po imovini.
Bajdenova administracija priznaje da samo sankcije ne mogu da zaustave rusku invaziju – takođe je poslala oko 56 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini od invazije 2022. Mnogi stručnjaci za politiku kažu da sankcije nisu dovoljno jake, o čemu svedoči rast ruske ekonomije. Američki zvaničnici su rekli da se Rusija okrenula Kini za mašine alatke, mikroelektroniku i drugu tehnologiju koju Moskva koristi za proizvodnju projektila, tenkova, aviona i drugog oružja za upotrebu u ratu.
Predstavnik Ministarstva finansija ukazao je na komentare sekretarke finansija Dženet Jelen u julu tokom sastanaka Grupe od 20 ministara finansija, gde je ona nazvala akcije protiv Rusije „bez presedana“.
„Nastavljamo da se borimo protiv izbegavanja sankcija Rusije i ojačali smo i proširili našu sposobnost da ciljamo strane finansijske institucije i bilo koga drugog širom sveta koji podržava rusku ratnu mašinu“, rekla je ona.
Ipak, Rusija je uspela da izbegne ograničenje cene od 60 dolara za svoj izvoz nafte koje su nametnule SAD i druge demokratije Grupe sedam koje podržavaju Ukrajinu. Ograničenje se sprovodi tako što se zapadnim osiguravačima i brodarskim kompanijama zabranjuje rukovanje naftom iznad gornje granice. Rusija je uspela da izbegne ograničenje tako što je sastavila sopstvenu flotu zastarelih, polovnih tankera koji ne koriste zapadne usluge i transportuju 90% svoje nafte.
SAD su se zalagale za ograničenje cena kao način smanjenja profita Moskve od nafte bez izbacivanja velikih količina ruske nafte sa globalnog tržišta i povećanja cena nafte, cena benzina i inflacije. Slična zabrinutost je sprečila Evropsku uniju da uvede bojkot većine ruske nafte skoro godinu dana nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.
Lideri G-7 složili su se da osmisle zajam od 50 milijardi dolara za pomoć Ukrajini, koji se plaća kamatom zarađenom na profit od zamrznute imovine ruske centralne banke koja se uglavnom nalazi u Evropi kao kolateral. Međutim, saveznici se nisu dogovorili o tome kako da strukturiraju zajam.
