Studija vođena istraživačima iz Brigham i ženske bolnice analizirala je 193 učesnika Vijetnamske studije o povredama glave s prodornom traumatskom povredom mozga. Otkriveno je da osobe s oštećenjem povezanim s njihovom amigdalom, centrom za strah u mozgu, imaju manje šanse za razvoj PTSP-a. Ovi rezultati objavljeni su u časopisu Nature Neuroscience.
Prema odgovarajućem autoru Shan Siddikiju, MD, psihijatru u Brighamovom centru za terapiju moždanih kola i docentu psihijatrije na Harvardskoj medicinskoj školi, PTSP je stvarna bolest mozga koja se može lokalizovati na određene moždane krugove. Napomenuo je da PTSP nema veze s moralnim karakterom osobe, već je biološkog porekla.
Siddiki je sarađivao s istraživačima iz Brighamovog centra za terapiju moždanih kola i sa stručnjacima s Medicinskog fakulteta Feinberg na Univerzitetu Northvestern, Medicinskog fakulteta Univerziteta Braun Alpert i Medicinskog fakulteta Univerziteta Duke. Prethodne studije su ukazale na manji rizik od PTSP-a kod osoba s oštećenjem amigdale, te je tim želeo identifikovati terapijski cilj za ovu bolest.
Amigdala se nalazi duboko u mozgu, što čini preciznu stimulaciju bez operacije izazovnom, istakao je Siddiki. Istraživači su ranije identifikovali mreže za uspešno lečenje depresije i zavisnosti transkranijalnom magnetnom stimulacijom (TMS). Michael Foks, MD, Ph.D., koautor rada u časopisu Nature Neuroscience i direktor Centra za terapiju moždanih kola, izrazio je nadu da će uspeti identifikovati ciljeve za stanja poput PTSP-a.
Foks je istakao da je jedan od izazova u razvoju tretmana za stimulaciju mozga za PTSP identifikacija odgovarajuće terapeutske mete. Prethodna ispitivanja nisu uspela u korišćenju istog kruga koji je uspešno korišćen za depresiju, te je tim odlučio istražiti lezije mozga kako bi mapirali odgovarajuće krugove.
Tim je proučio 193 pacijenta s traumatskim povredama mozga iz Vijetnamske studije o povredama glave vođene dr. Jordanom Grafmanom na Univerzitetu Northvestern. Analizirali su pojavu PTSP-a kod ovih veterana 20 godina nakon rata, u poređenju s onima koji nisu imali oštećenja mozga.
Podaci prikupljeni od strane Grafmna bili su ključni za studiju, jer su mapirali tačnu lokaciju oštećenja i neurološke efekte. Istraživači su pretpostavili postojanje zaštitnog kruga koji smanjuje rizik od PTSP-a kod osoba s oštećenjem amigdale. Na osnovu ovih podataka, tim je identifikovao ciljni krug za dalja ispitivanja koristeći TMS za lečenje PTSP-a.
Foks je istakao da su rezultati stimulacije identifikovanog kruga dali obećavajuće rezultate kod pacijenata. Nakon uspešnog lečenja jednog pacijenta s teškim PTSP-om, koji je primenjivao terapiju na osnovu studijskih nalaza, Foks je naglasio važnost daljih randomizovanih kontrolisanih ispitivanja kako bi se potvrdila efikasnost terapije.
Iako su rezultati studije značajni, Siddiki je ukazao na ograničenja istraživanja, posebno u pogledu promena u rezultatima lečenja kod osoba izloženih strahu u vreme terapije. Foks je dodao da studija uključuje samo veterane, te da nije sigurno da li bi isti rezultati bili primenjivi kod neveterana.
U zaključku, istraživači su identifikovali terapijski cilj za PTSP kod veterana putem studije fokalnih lezija mozga, otvarajući mogućnost za razvoj boljih tretmana za ovo stanje.
