Naučnici u Velikoj Britaniji su manipulisali sa dva istaknuta tipa moždanih talasa dok su volonteri spavali, u nastojanju da razviju bolje alate za proučavanje kritičnih neuroloških aktivnosti.
Talasi, koji se nazivaju alfa i teta oscilacije, snažno su povezani sa stanjima odmaranja i opuštanja, uključujući fazu nesvesnosti sa brzim pokretom očiju (REM).
Nazvan po trzajućoj kretnji naših očiju dok smo u ovoj fazi sna, REM se poklapa sa pojavom naših najživopisnijih snova. Takođe se smatra da pozornica igra važnu ulogu u konsolidaciji pamćenja i usavršavanju spoznaje, čineći bilo koju aktivnost moždanog talasa privlačnom metom za naučnike.
„Oscilacije mozga pomažu u radu mozga i načinu na koji on uči i zadržava informacije“, kaže neuronaučnik Valerija Jaramilo sa Univerziteta u Sariju.
„Oscilacije mozga tokom REM spavanja su umešane u memorijske funkcije – međutim, njihova tačna uloga ostaje uglavnom nejasna.“
Proces nazvan slušna stimulacija zatvorene petlje (CLAS) uspešno se koristi za poboljšanje ili ometanje moždanih talasa u ne-REM snu, precizno ciljajući oseke i tok moždanih talasa putem zvukova koji se isporučuju preko slušalica.
Proces se retko primenjivao na spavače van ove države, pa su istraživači sa Univerziteta u Sariju testirali metod na dobrovoljcima kako bi utvrdili da li se može primeniti i na talase proizvedene tokom REM-a.
U testovima koji su uključivali 18 učesnika, istraživači su promenili i brzinu i snagu moždanih talasa mereno preko elektroda na lobanji.
Alfa (oko 8 do 12 Herca) i teta (oko 4 do 8 Herca) oscilacije obično teku kroz frontalni region mozga dok smo u opuštenom stanju, kao što je kada drijemamo ili odlučujemo da li da ustanemo iz kreveta da bismo započeti dan.
U stvari, ovi moždani talasi su prilično slični bez obzira da li smo budni ili u REM snu. Znamo da moždani talasi, impulsi električne aktivnosti koje pokreću neuroni, pomažu u zdravom funkcionisanju mozga. Ako možemo da ih kontrolišemo u određenoj meri, to je potencijalno od pomoći u osiguravanju da mozak radi kako treba – i u usporavanju stope degeneracije povezane sa demencijom.
„Korišćenje zvučne stimulacije za promenu moždanih oscilacija dok osoba spava pokazuje terapijsko obećanje“, kaže Ines Violante, neuronaučnica Univerziteta u Sariju.
„Trenutno ne postoji lek za demenciju, samo lekovi koji mogu usporiti napredovanje bolesti ili privremeno pomoći osobi sa simptomima, tako da je važno da razmišljamo inovativno kako bismo razvili nove opcije lečenja.
Biće potrebno mnogo više istraživanja da bi se pokazalo da ovo zaista može imati terapeutski efekat na demenciju, ali naučnici su već pokazali da se simptomi demencije – problemi sa pamćenjem i kognitivnim sposobnostima – često poklapaju sa usporavanjem oscilacija moždanih talasa, što je nešto možda bismo sada mogli da utičemo.
„Ovo bi moglo utrti put novom pristupu kako liječiti pacijente sa demencijom, jer je tehnika neinvazivna i primjenjuje se dok spavaju, smanjujući poremećaje u njihovim životima i omogućavajući nam da budemo više ciljani u našem pristupu“, kaže Derk-Jan Dijk, profesor spavanja i fiziologije na Univerzitetu u Sariju.
Istraživanje je objavljeno u SLEEP.