Kao jedna od zemalja sa najvećim biodiverzitetom na svetu, Kolumbija je odlučna da vodi svojim primerom kada bude domaćin predstojećeg samita UN o očuvanju prirode, rekla je ministarka životne sredine Susana Muhamad za AFP u ponedeljak.
Predviđena da se održi od 21. oktobra do 1. novembra u zapadnom gradu Kali, 16. Konferencija strana (COP16) Konvencije o biološkoj raznolikosti nudi ključni trenutak za procenu globalnog napretka ka ambicioznom cilju zaštite 30 odsto Zemljinog zemljišta. i okeane do 2030.
„Stvorili smo platformu za stavljanje biodiverziteta na vrh globalne političke agende“, rekao je Muhamad, napominjući da je više od 100 ministara i 12 šefova država, uključujući predsednika Brazila Luiza Inasija Lulu da Silvu i novog predsednika Meksika Klaudiju Šejnbauma, očekuje se prisustvo.
„Kao zemlja sa biodiverzitetom, takođe vidimo potencijal za našu zemlju i naš region: to je latinoamerički trenutak“, dodala je ona, govoreći u Ujedinjenim nacijama u Njujorku.
Nekoliko zemalja može da se takmiči sa ogromnom raznolikošću vrsta i ekosistema Kolumbije, od visoravni Anda do amazonske prašume. Kolumbija je na prvom mestu u svetu po raznolikosti vrsta ptica i orhideja, a na drugom mestu po biljkama, leptirima, slatkovodnim ribama i vodozemcima.
Muhamad je, međutim, priznao sopstvene ekološke izazove Kolumbije.
Velike površine šume su iskrčene za ilegalne plantaže koke koje se koriste u proizvodnji kokaina, a krčenje šuma je poraslo nakon mirovnog sporazuma sa pobunjeničkom grupom FARC 2016, pošto su se bivši borci okrenuli neregulisanoj poljoprivredi i stočarstvu.
„Iako možemo reći da imamo vrlo jasan glas na međunarodnoj areni, ne možemo reći da je Kolumbija riješila svoj problem“, rekao je Muhamad.
Ministarka je započela svoj put kao zagovornica životne sredine dok je bila na univerzitetu, pre nego što se okrenula politici kada je shvatila da je „ovo, na kraju, borba za moć“.
Rat Kolumbije sa pobunjeničkim grupama nije završen, a neke disidentske frakcije nastavljaju da odbijaju mirovni sporazum potpisan sa FARC-om.
U julu je EMC frakcija zapretila sastanku COP16, upozoravajući da će on „propasti“.
Uprkos tome, Muhamad je izrazio poverenje u bezbednosni plan konferencije, koji koordinišu kolumbijsko ministarstvo odbrane i bezbednosna kancelarija Ujedinjenih nacija, koji će mobilisati više od 10.000 ljudi da zaštite događaj.
Mirovni pregovori sa naoružanim grupama su takođe u toku, dodala je, a neke disidentske grupe su javno podržale COP.
Zaista, tema COP16 je „mir sa prirodom“, a Muhamad je sugerisao da bi rezultati COP16 mogli doprineti mirovnim naporima „osnaživanjem i mobilizacijom lokalnih zajednica u regionima u kojima se odvija oružana borba, posebno suočavajući se sa nelegalnom ekonomijom“.
Fokusirajući se na zaštitu biodiverziteta i promovišući inicijative kao što su održiva poljoprivreda, eko-turizam i projekti očuvanja, ove zajednice bi mogle pronaći nove, održive mogućnosti.
Na poslednjoj COP o biodiverzitetu u Montrealu pre dve godine, nacije su potpisale značajan pakt „30k30“ čiji je cilj zaustavljanje gubitka biodiverziteta i obnavljanje ekosistema.
Ove godine fokus je na implementaciji tih obećanja, rekao je Muhamad, a ključni prioritet je stvaranje tijela koje bi omogućilo autohtonim zajednicama direktan pristup sredstvima za napore očuvanja.
Drugi cilj je aktiviranje novog fonda koji će omogućiti zemljama globalnog juga da bolje dele finansijske nagrade od korišćenja DNK i genetskih resursa iz njihovih autohtonih vrsta – resursa koji se široko koriste u proizvodima kao što su lekovi i vakcine. .
Na kraju, rekao je Muhamad, ona će pozvati razvijene zemlje da povećaju svoje finansiranje prirode.
Mnoge bogate nacije su istorijski žrtvovale sopstvenu biodiverzitet da bi iskoristile resurse za ekonomsku dobit.
U Montrealu su se obavezali da će obezbediti najmanje 30 milijardi dolara godišnje do 2030. za podršku zemljama u razvoju u očuvanju preostalih vrsta u svetu.
Do sada su obećanja za novi fond stvoren za ovu svrhu dostigla oko 400 miliona dolara, pri čemu je otprilike polovina tog iznosa isplaćena.