Pod izuzetno strogim obezbeđenjem, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posetio je u nedelju fabriku municije u Pensilvaniji koja proizvodi jednu od najkritičnije municije za borbu njegove zemlje da se odbrani od ruskih kopnenih snaga.
Njegova poseta fabrici municije vojske Scranton započela je napornu nedelju u Sjedinjenim Državama kako bi pružio podršku Ukrajini u ratu. On će govoriti na godišnjem skupu Generalne skupštine UN u Njujorku u utorak i sredu, a zatim će otputovati u Vašington na razgovore u četvrtak sa predsednikom Džoom Bajdenom i potpredsednicom Kamalom Haris.
Dok je velika kolona Zelenskog krenula ka fabrici municije u nedelju popodne, mali kontingent pristalica koji su mahali ukrajinskim zastavama okupio se u blizini da pokažu svoju zahvalnost za njegovu posetu.
Područje oko fabrike municije bilo je zatvoreno od jutra, sa opštinskim kamionima za smeće postavljenim preko nekoliko blokada puteva i veoma velikim prisustvom gradske, regionalne i državne policije, uključujući vojnike na konjima.
Fabrika Scranton je jedan od retkih objekata u zemlji za proizvodnju artiljerijskih granata kalibra 155 mm. Od Zelenskog se očekivalo da se sastane i zahvali radnicima koji su povećali proizvodnju metaka tokom protekle godine.
Granate kalibra 155 mm se koriste u haubičkim sistemima, koji se vuku velikih topova sa dugim cevima koje mogu da pucaju pod različitim uglovima. Haubice mogu da pogode ciljeve udaljene do 15 milja do 20 milja (24 kilometra do 32 kilometra) i veoma su cenjene od strane kopnenih snaga za uklanjanje neprijateljskih ciljeva sa zaštićene udaljenosti.
Ukrajina je već dobila više od 3 miliona granata od 155 mm od SAD.
Pošto je rat već u trećoj godini, Zelenski je tražio od SAD dozvolu da koriste raketne sisteme većeg dometa za pucanje dublje u Rusiju.
Do sada nije ubedio Pentagon ili Belu kuću da olabave ta ograničenja. Ministarstvo odbrane je naglasilo da Ukrajina već može da pogodi Moskvu dronovima ukrajinske proizvodnje, a postoji oklevanje u pogledu strateških implikacija rakete američke proizvodnje koja bi potencijalno pogodila rusku prestonicu.
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da će Rusija biti „u ratu“ sa Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima iz NATO-a ako dozvole Ukrajini da koristi oružje dugog dometa.
U jednom trenutku rata Ukrajina je ispaljivala između 6.000 i 8.000 granata od 155 mm dnevno. Ta stopa je počela da iscrpljuje američke zalihe i izazvala je zabrinutost da nivo na raspolaganju nije dovoljan za održavanje vojnih potreba SAD ako izbije još jedan veliki konvencionalni rat, kao što je potencijalni sukob oko Tajvana.
Kao odgovor, SAD su investirale u ponovno pokretanje proizvodnih linija i sada proizvode više od 40.000 metaka od 155 mm mesečno, sa planovima da pogode 100.000 metaka mesečno.
Očekuje se da će se dvojica čelnika Pentagona koji su pokrenuli tu povećanu proizvodnju — Dag Buš, pomoćnik sekretara vojske za nabavku, logistiku i tehnologiju i Bil LaPlante, najveći kupac oružja Pentagona — pridruže Zelenskom u fabrici, kao i guvernera Pensilvanije Josh Shapiro.
Meci od 155 mm samo su jedan od niza municije, raketa, protivvazdušne odbrane i naprednih sistema naoružanja koje su SAD obezbedile Ukrajini — sve od metaka za malokalibarsko oružje do naprednih borbenih aviona F-16. SAD su bile najveći donator Ukrajini, obezbedivši više od 56 milijardi dolara od više od 106 milijardi dolara koje su NATO i partnerske zemlje prikupile za pomoć u njenoj odbrani.
Iako Ukrajina nije članica NATO-a, mnoge evropske nacije vide posvećenost njenoj odbrani kao neophodnost kako bi se Putin sprečio od dalje vojne agresije koja bi mogla da ugrozi pogranične zemlje članice NATO-a i da rezultira mnogo većim sukobom.
